Председник Србије Александар Вучић присуствовао је синоћ обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године.

Током пролећа 1999. године догодио се злочин, агресија, напад на суверену земљу, без одлуке УН, за који нико никада није одговарао, и то је немогуће објаснити и данас, 22 године касније, истакао је говору Вучић.

Данас нећемо, како је рекао, да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило.

„Зато што се догодио злочин. И догодила се агресија, не бомбардовање, не кампања, интервенција или операција”, поручио је он

„Једно дете дневно и мало вишсе од тога. То је она најтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице. Никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, на живот”, истакао је Вучић обраћајући се на свечаној академији којом се обележава 22. годишњица од почетка НАТО агресије на СР Југославију.

Председник Србије и нагласио и да нико никада није одговарао за тај злочин – већи од злочина.

Нико за 2.500 убијених цивила, али и војника и полицајаца, који су криви само што су чували себе и своја огњишта, за више од 6.000 рањених, нагласио је он.

„Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће. Не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, смисла, а остала су само, као вечни грех, имена”, рекао је Вучић.

И прочитао их је: Миљана Милић, 15 година, Владимир Милић, 12 година, Миомир Младеновић, 14 година, Драган Димић, три године, Јулијана Брудар, 10 година, Оливера Максимовић, 12 година, Мирослав Кнежевић, 13 година, Дајана Павловић, пет година, Стеван Павловић, осам година, Марко Симић, две године, Милица Ракић, три године, Иван Иванчић, седам година, Марко Ивановић, три године…

„И тако, 89 имена, и то не само српских. Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен. То је, у једном наслову, на западу, једноставно објашњено као ‘трагична грешка’. Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, Сању Миленковић… није могла да рачуна ни да добије чак и такво објашњење”, рекао је Вучић.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка, већ бедни изговор, намера, јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом, указао је председник Србије.

Догодио се напад на суверену земљу, без одлуке УН, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу, додао је.

„Никога ми тада нисмо напали. Напали су нас, са јасним циљем. Да нас поразе, да нас, убијају, и да нам на крају одузму део територије”, истакао је Вучић.

Он је захвалио свим представницима српског народа из региона који вечерас у Београду присуствују обележавању Дана сећања.

„Хвала што смо заједно, а српски дух несаломив и непобедив”, рекао је Вучић, преноси Танјуг.

Патријарх Порфирије: Не треба да судимо, треба да се сетимо и кажемо истину

Патријарх СПЦ Порфирије поручио је вечерас, на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године, да на овај дан треба да се сетимо и помолимо за све невино настрадале жртава током 78 дана када се наш народ бранио од агресије.

Поручио је да не треба да судимо, али да треба да се сетимо и да можемо да кажемо шта је истина.

Додик: Из туге једино произлази наше јединство

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик поручио је вечерас да једино реч тишина може да искаже тугу и бол за жртвама НАТО агресије да је то једина адекватна реч и због тога што постоје они који су поставили свог портпарола који је сваког дана саопштавао шта су срушили и колико и кога су убили, сматрајући то највећим достигнућем тог времена.

Додик је истакао да из те заједничке туге једино „произлази наше јединство и наша будућност.„

Поручио је да је поред осећаја туге треба извлачи снагу и веровати у Србију, у оно што она јесте, лидер, која зна свој пут, која има стабилне институције и јако руководство, Србију која жели мир…

Другима, казао је, желимо да поручимо да разумемо њихове патње, али и да напросто имамо право на исто што имају они.

Како је рекао НАТО има право да постоји, и да то нико то није оспоравао, али је запитао: „Али зашто су узели бас нас и наше људе опредељујући се према једном народу на начин да су нам испоручивали касетне бомбе са осиромашеним уранијум од којег и данас многи обољевају“

И све то су, истакао је, радили у име неког циља који су сами зацртали – да мењају власт, шире демократију, да нам, гле ироније, шаљу „милосрдне анђеле” бомбама.

„Убијали су жену и децу, рушили све што су могли, бомбардовали Србију и Републику Српску, а својој јавности су говорили да је то колатерална штете, допринос цинизму који нисам знао”, казао је Додик.

Говорећи на Свечаној Академији поводом 22. годишњице НАТО агресије на СР Југославију, Додик је набројао колико је током 78 дана бомбардовања срушено болница, домова здравља, школа, објекат а културе, возила спаљени у покрету и порушених мостова.

Нису, казао је, престајали и увек су сматрали да је било мало оно што су нам испоручили.

Али, како је поручио Додик, „Бог је дао стабилну и јаку Србију и Републику Српску која се и данас бори за свој субјетивитет, која је захвална Србији, загледана је у њу, жељна њене снаге. Јер само таква Србија може да буде наш снажан ослонац.

Јединствен смо народ, казао је и истакао да је природна жеља да будемо заједно, јер имамо наше писмо, језик, српску веру, крсну славу и вољу да будемо заједно.

„Хоћу да кажем да оно што једино произлази из туге што сви носимо јесте јединство, заједнички наступ и наша будућност”, навео је.

Нису нас, истакао је, побиле ни јасеновачке јаме, ни бомбе, ни фашисти ни њихови преци, али нисмо, казао је, рачунали да ће и њихови потомци доћи да нас уништавају.

Желимо, поручио је, мирну будућност и у миру уједињену српску нацију која може да буде не само фактор данашњих достигнућа, већ и да допринос свим цивилизацијским токовима као што је увек давала.

„Нека живи Србија и Република Српска и нека вечно живи српски народ”, порука је којом је Додик завршио своје обраћање, пренео је Танјуг.