Знао је Тесла ко је и одакле је као што су то знали и они који су му убијали потомке и палили кућу у два наврата, за време Другог светског рата и за време грађанског рата деведесетих година прошлог века

Алекса Николић

Хрватска народна банка је недавно утврдила предлог мотива за будућу хрватску кованицу евра. Поред шаховнице, географске карте Хрватске,  куне и глагољице, на званичној листи од пет симбола се нашао и наш прослављени научник Никола Тесла. Андреј Пленковић, премијер Хрватске, на конференцији за медије је нагласио да свака држава чланица ЕУ има могућност да уласком у еврозону (где би Хрватска требало да се нађе 2023. године) на једној страни кованице заједничке европске валуте има неки национални мотив. Никола Тесла, односно његов избор, представља резултат интернет гласања у коме су учествовали грађани Хрватске и њиховим одабиром се на први поглед стиче утисак да је хрватско друштво заиста еволуирало и да је на самом гласању убедљиво победио здрав разум. А да ли је баш тако?

Никола Тесла је рођен 10. јуна 1856. године у Смиљану, у Лици, на територији Војне крајине Аустријског царства (не Аустро-Угарске која настаје 1867. године, као ни Хрватске која настаје деведесетих година XX века) као једно од петоро деце Милутина, српског православног свештеника и мајке Георгине, одмила зване Ђука. Крштен је у Цркви Свeтог Петра и Павла у Смиљану коју су усташе срушиле за време Другог светског рата, заједно са Теслином породичном кућом. Његових једанаест преосталих рођака заједно са још 530 Срба из Смиљана и околине одвеле су а потом и убиле усташе у логору Јадовно да би након тога њихова тела била сахрањена у масовној гробници у Госпићу. Теслина кућа је обновљена 1956. године, за прославу 100 година од рођења славног научника и изумитеља, а заједно са њом је подигнута и спомен-гробница са именима настрадалих Срба у Другом светском рату. У агресији 1991. године мучки су убијени и протерани преостали Срби, Теслина кућа је минирана али не и срушена, док је до темеља  уништен споменик настрадалим Србима као и Теслин споменик у центру Госпића. Први никада није обновљен, а други је 15 година чекао одливен у складишту ливнице у Загребу, не би ли поново био постављен тек ове године, али не на месту где је био стари споменик, већ нешто даље, на периферији, односно новоизграђеном Тргу Николе Тесле.

Тесла је преминуо на Божић, 7. јануара 1943. године, а на сахрани у Њујорку му је његов велики пријатељ виолиниста Златко Балоковић одсвирао, а хор ,,Словен” отпевао „Аве Мариа” и „Тамо далеко”. Знао је Тесла ко је и одакле је као што су то знали и они који су му убијали потомке и палили кућу у два наврата, за време Другог светског рата и за време грађанског рата деведесетих година прошлог века. Стога намера Пленковића да на евро- кованицу стави лик Николе Тесле изазива горчину у нашим грлима и уместо једног космополитског потеза за нас представља присвајање културног и научног наслеђа наше земље, али и врсту националног инжењеринга – оног у коме се уместо политике сећања гаји култ историјског ревизионизма. Зашто? Зато што данас у спомен-кући Николе Тесле у Смиљану нема ни трага о томе да је он био Србин, нити да су Срби махом живели у овом месту. Зато што странци не могу да сазнају праву истину о пореклу славног научника. Момчило Шарић, преживели логораш логора у Старој Градишки, у својој књизи „После мрака долази светлост” са правом наводи да је неопходно да појединачно и организовано дигнемо глас против евентуалног новог погрома и асимилација. Он је то радио. И ми то чинимо. И чинићемо увек када смо угрожени.

Алекса Николић (Политика)

Асистент на Уставном праву на Правном факултету у Београду