Балканска смотра младих стрип аутора, ове године у организацији школе стрипа „Никола Митровић Кокан” одржана је по 23. пут од 25. до 37. јуна у просторијама лесковачког Културног центра, Народног музеја и Народне библиотеке “Радоје Домановић.” Смотра је надмашила сопствени рекорд и окупила уметнике из чак 80 земаља света!

Ове године из Македоније учествовао је Стрип центар Македоније са седиштем у Велесу. Координатор пројекта је Ване Трајков, Сребрена Трајкова сценариста, Александра Андреева администратор и Емилија и Стојче Тоциновски ствараоци из уметниког студија „Фантаст“ из Скопља.

Балканска смотра
Уз то што је ово најстарији фестивал на простору бивше СФРЈ јер постоји од 1998 године, ове године је оборен светски рекорд по броју земаља учесника – 2817 излагача из 80 земаља са шест континената је послало своје радове на фестивал!

Балканска смотра

Списку сталних земаља учесница које су познате по деветој уметости придружиле су се државе са свих меридијана које најширој публици нису познате по стрипу као што су Замбија, Шри Ланка, Уганда, Еквадор, Нови Зеланд, Сенегал, Јордан, Белорусија, Зимбабве, Узбекистан, Јужноафричка Република и друге. Посебно радује учешће стрип аутора из готово читаве Африке, будући да се ради о континенту који је што се стрипа тиче још увек велика непознаница у Европи и Сједињеним Америчким Државама, али и зато што најбоље потврђује какав углед Балканска смотра младих стрип аутора ужива широм света.

Балканска смотра

О глобалној природи смотре која је почела као балканска сведочи и искорак који је ове године учињен ка азијском стрипу. Сем централне такмичарске изложбе Балканске смотре која се простирала на обе галерије Лесковачког културног центра и две изложбе у Народном Музеју и Народној Библиотеци “Радоје Домановић”. Гост Балканске смотре за 2021. годину је, после представљања националних сцена петнаестак европских земаља, стрип Јужне Кореје, па је тако у Народном Музеју у Лесковцу постављена изложба “Савремени корејски стрип: Једна перспектива”. Изложба, која је припремљена у сарадњи са Чунгканг факултетом за културне индустрије, отворена је у суботу 26. јуна у 20ч са снимком обраћања амбасадора Републике Кореје у Србији, његове екселенције Хјон Ћан-Чеа. Том приликом корејски стрип је по први пут био презентован у Источној Европи. Истог дана, сат времена раније, дакле у 19 часова, била је отворена јединствена изложба – “Балкански женски стрип: Избор”. Ради се о поставци која на једном месту окупља око стотину стрип ауторки из буквално читавог региона. Ранији покушаји да се презентује женски стрип на Балкану су се се завршавали селекцијама ауторки из бивше Југославије, што изузетно значајном чини изложбу на којој се по нашем сазнању први пут у оквиру једне поставке срећу радови стрип ауторки из Словеније, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Србије, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније, Грчке и Турске. Ова изложба премијерно презентује потпунију слику битног и запостављеног феномена женског стрипа у нашем регион.

У оквиру 23. Балканске смотре биле су чак 21 активност. Посетиоци су имали прилике да присуствују разноликим трибинама, предавањима, отварањима изложби, мастер класовима, промоцијама и округлим столовима, све везано за тему стрипа на Балкану. У овиру смотре десиле су се и два веома важна интернационална програма. Један од њих је Међународна конференција стрипа којем је подршку пружило Министарство културе и информисања, а други интернационални пројекат Can for Balkans усмерен на историјски стрип који суфинансира Европска унија а подржан је кроз програм Креативна Европа. Смотри су лично присуствовали око 50 гостију, углавном стрип аутора, из Белгије, Велике Британије, Канаде, Румуније, Северне Македоније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Албаније, Хрватске и Србије. Велику екслузиву је представљало присуство гостију из Африке на Балканској смотри, који су својим учешћем увеличали неки од наших најпознатијих стрип аутора, као што су Владимир Крстић Лаци, Алекса Гајић, Леонид Пилиповић, Саша Јовановић, Тибериу Бека и бројни други стрип аутори из Србије. Уз њих, присуствовали су и директорка Музеја стрип уметности у Бриселу Изабел Дебекер, познати Белгијски стрип аутори Давид Ваутиер и Жероен Жансенс, реномирани румунски стрип теоретичар Додо Нита, најпознатији босанскохерцеговачки стрип цртачи Милорад Вицановић Маза и Филип Андроник, перспективни Иван Беров из Бугарске, асистенткиња на Академији за примење уметности у Рјеци Корина Хуњак, доајени македонског стрипа Ласко Џуровски и Ване Трајков и многи други.

Као једини регионални фестивал са педагошким карактером, Балканска смотра и ове године доделила је награде младим ауторима у категоријама цртача, илустратора, сценариста и теоретичара. Циљ је да се млади аутори охрабре да наставе са даљим бављењем деветом уметношћу. Смотра такође је доделила и јединствену плакету „Никола Митровић Кокан“ за допринос српском стрипу, која је такође и најстарија награда овог типа у Србији. Добитници дотичне плакете ове године су Радич Миша Мијатовић и Бранислав Милтојевић. Додељена је и интернационална награда „Миодраг Величковић Мивел“ за сатиричан стрип, коју ове године осваја хрватски аутор Никола Листеш. Већ трећу годину додеље се и награда „Пријатељ стрипа“ особи која није из света девете уметности, али тој истој деветој уметности несебично доприноси и помаже. Њени овогодишњи добитници били су новинари Владимир Шагадин из Загреба и Данило Коцић из Лесковца, који су својим вишегодишњим деловањем позитивно утицали на регионални стрип.

Град Лесковац је наставио своју несебичну подршку Смотри и 2021. године, а већ другу годину за редом иза фестивал је стало и Министарство културе и информисања. Такође, своју помоћ пружила је и компанија “Танглед Хуб” из Лесковца. Организатори Балканске смотре младих стрип аутора су Марко Стојановић, Милош Цветковић, Иван Стојановић Фики и Марко Серафимовић, иначе предавачи и аутори из Лесковачке школе стрипа „Никола Митровић Кокан”, а суорганизатор је Лесковачки културни центар.

Један од организатора, Марко Стојановић, о организацији 23. Балканске смотре младих стрип каже: “Велики изазов је организовати фестивал у условима које намеће глобална пандемија короне. Ради се, искрено речено, о логистичкој ноћној мори, јер је неопходно ускладити безбедоносне мере које намећу различите државе а које се стално мењају. Тешко је бавити се културом кад је главни циљ осигурати безбедност сваком госту и посетиоцу фестивала, али нас никад већи одазив аутора из 80 земаља света, жеља аутора из десет земаља да уживо присуствују као и институционална подршка интернационалним програмима која је смотри пружена, обавезују да дамо све од себе и приредимо овај празник духа и уметности најбоље што можемо те пошаљемо позитивну слику Србије у свет…”