Српска православна црква и верници данас славе Благосвести, дан када се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божијег.

“Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама”.

Овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божијег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.

Отуда се и Благовест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.

Спадају у ред Богородичних празника, и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.

Колико се у нашем народу поштују Благовести, говори и веровање да данас ни птице у шуми не свијају гнезда. Светкују га највише жене, због порода, посебно нероткиње моле се Светој Богородици.

По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

 БЛАГОВЕСТИ

Лук. зач, 3. гл. 1. ст. 24- 38.

Данашње Јеванђеље говори о томе, како се анђео Гаврил јавио деви Марији у Назарету Галилејском и благовестио јој, да ће она родити Спаситеља света.

Оних дана затрудне Јелисавета жена Захаријина, па је се крила пет месеци говорећи; Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

Оних дана тј. кад се Захаријина чреда при цркви свршила и он се вратио својој кући – тих дана дакле зачела је његова жена Јели-савета, па је то крила а јамачно срамећи се, што је као већ жена у годинама зачела. Јелисавета је ово крила пет месеци а у шестом анђео се јавља деви Марији, која одмах после тога догађаја одлази к’ Јелисавети, код које остаје три месеца (ст. 56) а затим се враћа дома и Јелисавета рађа Св. Јована (ст. 57). На послетку, 6. месеци доцније рађа се и Месија у Витлејему јудејском. Господ је Јелисавету избавио од укора међу људима зато, што су родитељи који деце нису имали, сматрани за тешке грешнике, због чега им Бог и не даје деце.

А шестога месеца посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет а к’ девојци обрученој за мужа по имену Јосифа из дома Давидова; и девојци беше име Марија. И кад уђе к’ њој анђео рече: Радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

А шестога месеца тј. од зачећа Св. Јована.

О обручењу (просидби) деве Марије за Јосифа види Другу књигу „Тумачење Јеванђеља“ стр. 334-336.

Из дома Давидова тј. од фамилије цара Давида био је су и Јосиф и дева Марија.

Поздрав: Радуј се био је опште познат и најмилији код Јудеја 1 па ево и анђео тако поздравља Богомајку, коју назива благодатну с тога, што ју је Бог обдарио особитом и изванредном милошћу удостојавајући је да буде мајка Спаситељева.

А она видевши га (анђела) поплаши се од речи његове и помисли: какав би то био поздрав?

Изненадни и неочекивани појава анђела, начин његова поздрава и величина онога што јој јавља све то поплашило је смерну деву, па с тога је и мислила о томе неочекиваном поздраву.

И рече јој анђео: Не бој се Марија! јер си нашла милост у Бога. И ево затруднећеш, и родићеш сина, и надени му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се син Највишега и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова. И цароваће у дому Јаковљеву вавек и царству његову неће бати краја.

Анђео је разумео стање девино, па је сад храбри и слободи, говорећи не бој се, Марија, јер ти се јављам као пријатељ, који је послан од стране божије да ти каже, да се данас испуњавају речи пророка Исаије, који је казао: Ето девојка ће затруднети и роди ће сина и наденуће му име Емануило (с нама Бог, Бог у телу) и он ће бити велики тј. славан, као што су и пророци предсказали и као што нам је то посведочила и његова историја. Спаситељ Господ Исус Христос и кад се узме само као човек јесте не само велики него и највећи. Тек у 30-ој години, из сиромашне породице, из куће једног дрводеље, нешколован, без политичког уплива а између презрених назаретских грађана, па ипак имао је своје последоваоце, који су ради њега оставили и родитеље и породицу, и отаџбину и све. Оптужен пред Синедрионом као богохулитељ а пред државом као бунтовник осуђен је на најпрезренију смрт, на распјатаје на крсту! Па ипак учио је науку, која је победила и јудејски фанатизам, и римску силу и грчко себичњаштво, па на послетку осуђенога, презренога и распетога на крсту за кратко време сви обожавају, клањају му се и признају га за Бога. Са његовом науком варвари су цивилизовани, лично понижавање уништено је, човек је из амбиса покварености и деморализације узвишен на ступањ достојанства чеда Божијег. Ови народи рачунају своје историјске догађаје од дана његовог рођења а називајући се његовим именом сви се поносе. Цареви потпомажу и служе увећавању Христовог царства а науке говоре у корист његову. Богаташи и сиромашни, једни са материјалним благом а други са духовним, са пожртвовањем и самога живота, служе распростирању Христове науке. Дакле, збиља је син деве Марије велики и највећи. Он је не само на престолу Давидовом него његовом царству и нема краја. Он је наш цар, првосвештеник и пророк. Цар је јер својим свемогућством управља црквом и брани је од непријатеља, Свештеник је, почем нас је својом жртвом смрћу на крсту помирио са Богом и пророк је, јер нам је објавио вољу божију.

А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа!

Ово питање посведочава, да пресвета дева није сумњала у речи анђелске али није разумевала, како ће то бити. Захарије на против, сумњао је у речи анђелске. Проста и млада дева верује, а научен и практичан свештеник Захарије сумња у божија обећања! Но и Свето писмо каже да: што је просто пред светом, оно избра Бог да, посрами премудре: и што је слабо пред светом, оно избра Бог да посрами јаке. 1

И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила највишега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божији.

Као што се при створењу света, Дух Свети носио над водама 2 и осењавао их, тако он и сада у новом створењу осењава деву. Но као што свет није постао Духом Светим, него Словом Божијим, тако се и сада Син рађа од Оца при осењавању Св. Духа. Наша света вера учи нас, да је Бог један по бићу но тројичан по лицима: Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Отац је нерођен, Син се вечно и натприродно рађа од Оца, а Дух Свети вечно и натприродно исходи од Оца.

И ето Јелисавета твоја тетка и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога све је могуће, што рече.

Бог награђујући веру пречисте и побожне деве јавља јој, да: је у другом стању и стара нероткиња Јелисавета. Ово јој јавља још и с тога, што се оба ова догађај а тичу једног предмета, доласка Месије.

Дева сад не само што верује него још и пристаје и прима да јој буде као што Божији анђео каже, па с тога се од тога часа и удостојава да буде мајка Божија.

  1. 7, 14.
  2. I Кор. 1, 27.