Бојник је недавно добио улицу по Рустему Сејдићу, носиоцу Албанске споменице, припаднику легендарног Гвозденог пука који је са својом трубом био учесник битке на Кајмкчалану и Солунском фронту. Његову трубу чува чукунунук Небојша поносан на своје чувене претке Рустема и Фејата.
Рустем је добио улицу, а Фејат Сејдић ће у свом Бојнику ускоро добити спомен собу.
Рустем Сејдић
Некада је на овој труби свирао Рустем Сејдић, данас његов чукунунук Небојша овако одаје почаст свом славном претку који је добио улицу у Бојнику, наводи Срђан Цонић у прилогу за РТС. Млађим суграђанима објашњава да је Рустем био велики јунак из балканских и Првог светског рата и да је са својом трубом прошао Албанску голготу, Кајмакчалан, Солунски фронт.
„Ово је светиња за нашу породицу Сејдић. Овом трубом је наш деда Рустем пробио Солунски фронт и зато смо ми Сејдићи поносни што сада имамо и улицу“, наглашава Небојша Сејдић, чукунунук Рустема Сејдића.
Рустем Сејдић је био трубач чувеног Гвозденог пука. На Кајмакчалану када је надирала позната бугарска Рилска дивизија Рустем је без наређења јасно и громогласно одсвирао знак за јуриш и Гвоздени пук је однео победу. Други легендарни догађај догодио се годину дана касније на Солунском фронту.
„Одлучио је да се привуче близу бугарских положаја који били на неких сто метара близу. Открио је њихов звук трубе за одступање и дао знак за њихово повлачење. Они се повлаче, а у исто време нашој војсци одсвира знак да крену у напад“, наводи Томислав Томић из Удружења потомака бораца балканских и Првог светског рата.
О подвизима вештог трубача Рустема не пише ништа у уџбеницима из историје. Бојничанима је о његовом херојству и сналажљивости поносно говорио његов унук, легендарни Фејат Сејдић. Сада је дошло време да Рустем добије улицу у Бојнику, а Фејат спомен-собу.
„Истина је да историју морамо да поштујемо јер уколико не поштујемо своју историју, не можемо да се надамо лепој будућности“, Небојша Ненадовић, председник Општине Бојник
Рустем Сејдић, носилац Албанске споменице, одликован лично од краља Александра Карађорђевића и генерала Франше Депереа. После рата за своје заслуге добио је стан у Нишу, где је и умро. Не зна се где је сахрањен. Фејат Сејдић је свирао бесплатно за своју душу и на испраћајима за војску. То је, како је говорио, био аманет деде Рустема.
