Софија, која спутава напоре Скопља на путу у Европску унију, има примедбе на највиши акт суседне земље на чак 900 страна. – Албанци желе да њихов језик буде службени у целој земљи – наводи Специјално за „Политику” Жељко Шајн
На недавном сусрету премијера Димитра Ковачевског с лидерима парламентарних партија и званично је покренуто питање измене Устава Северне Македоније. Христијан Мицкоски, лидер ВМРО-ДПМНЕ, поновио је став да неће дозволити промену Устава да би се у њега унели Бугари, истакавши да се бугарски политичари не односе искрено према Македонији и њеном народу. Мицкоски је више пута критиковао подршку бугарског руководства отварању бугарских клубова у Северној Македонији с именима неговатеља фашизма и злочиначке политике над македонским народом у време Другог светског рата. На крају, Мицкоски је истакао да једино ванредни парламентарни избори нуде решење за излазак земље из кризе. Улазак у ЕУ, како је истакао, прихвата на бази европских стандарда, али никако одрицањем од својих националних вредности.
Подсетимо да је бугарско руководство, и у садашњој и у влади Бојка Борисова, захтевало одрицање Скопља од Јосипа Броза Тита, што индиректно захтева одрицање Македоније од тековина стечених у НОБ-у, од 1941. до 1945, у време када је бугарска спроводила такозвани закон чисте нације, усвојен у Бугарском парламенту 1941, по угледу на нацистички закон немачког Рајхстага, након чега су геноцидно страдали Словени, Јевреји, Роми, а међу њима и Срби и Македонци.
Дакле, ако се не промени Устав, Бугари су децидни да ће обуставити преговоре Северне Македоније са ЕУ. Већ у овом тренутку Бугари имају примедбе за пријем Скопља у ЕУ на близу 900 страна. Али, нису Бугари једини који траже промену Устава. На то су се надовезале албанске парламентарне партије које траже промену члана Устава који се односи на статус албанског језика у Северној Македонији, захтевајући да њихов матерњи језик добије равноправни статус службеног језика уз македонски, те да се избаци део да се албански језик користи као службени у општинама где има 20 одсто грађана албанске националности.
Овог месеца одржаће се и два конгреса парламентарних партија ДОМ и ЛДП, које ће својим кадровским променама и програмом заузети ставове према француском предлогу за наставак преговора са ЕУ и промени највишег акта Северне Македоније. У овом тренутку обе партије имају три посланика, али и са њиховом подршком у парламенту – за промену Устава недостаје још осам посланика из редова опозиције, тј. ВМРО-ДПМНЕ и Левице, чији лидери гарантују да нико из њихових партија неће дати сагласност за промену највишег државног акта.
С друге стране, Павле Трајанов, лидер ДС-а, коалиционог партнера власти, сматра да су већ обезбеђени посланици из опозиције који ће гласати за промену Устава. Такође, Талат Џафери, председник Собрања, изјавио је да сматра реалним да се промена Устава изврши у року до шест месеци. Након промене Устава, очекује се и одржавање заједничке седнице македонске владе и Европске комисије.
У вртлогу неслагања на унутрашњем политичком плану, велику наду и оптимизам председнику Стеви Пендаровском улила је новоименована америчка амбасадорка обећањем да ће заједно наставити пут ка учлањењу РСМ у међународне организације. Иначе, Северна Македонија и САД већ низ година, и пре Преспанског споразума, имају потписан војнополитички стратешки договор. Подсетимо да је Метју Нимиц, амерички адвокат и дипломата под покровитељством СБ УН, водио преговоре Македоније и Грчке, који су крунисани Преспанским договором и првом променом македонског Устава, чиме је Република Македонија променила име у Република Северна Македонија. А овај компромис био је услов за приступ чланству у Северноатлантску алијансу и ЕУ. Међутим, Северна Македонија јесте постала 30. чланица НАТО-а, али је још увек далеко од чланства у ЕУ…
