Дан примирја у Првом светском рату обележава се сутра широм света, а као главни мотив за амблем тог празника у Србији користи се цвет Наталијина рамонда, који има вишеструку симболику и говори о нашем народу и искушењима кроз која је прошао током и после тог рата.

У питању је угрожена врста која расте на истоку Србије и планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као “цвет феникс”, јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи.

Управо зато је Наталијина рамонда и изабрана за симбол обележавања тог важног датума – да указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

Осим цвета Наталијина рамонда, у амблему, који се носи на реверу, налазе се и две зелене траке, које асоцирају на ленту славне албанске споменице.

– Албанска споменица је свима нама позната као једна медаља, али њен изглед није баш био у народу толико познат и те две боје, црна и зелена, добиле су своје место и на значки која се носи поводом Дана примирја у Првом светском рату – каже за Танјуг амбасадор Србије у Етиопији Александар Ристић, који је својевремено учествовао у осмишљавању амблема за Дан примирја.

Тај амблем је осмислио тим који је предводио нови амбасадор Србије у САД, бивши директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

Ристић је подсетио да је Дан примирја у Србији уврштен у државне празнике 2011. године, изменама и допунама Закона о државним и другим празницима, а званично се обележава од 2012. године.

– Први светски рат је веома важан период за историју Србије и сматрали смо да би било прикладно да се Дан примирја обележи на видљивији и упечатљивији начин тако што би грађани, државни функционери, представници медија…носили нешто што указује на тај празник – рекао је Ристић.

Примирје у Првом светском рату потписано је 11. новембра 1918. године између сила Антанте и Немачке, чиме је тај рат окончан.

У том рату Срби су поднели велику жртву јер је погинуло око 1,3 милиона грађана, што је у том тренутку представљало готово трећину укупног српског становништва.

Осим у Србији, Дану примирја у Првом светском рату посебна пажња поклања се у Великој Британији и земљама Комонвелта.

И друге државе се на тај или неки други дан, сећају палих бораца и настрадалих цивила на сличан начин.

Тако се у Великој Британији у периоду пред Дан сећања, како се такође назива Дан примирја, готово целокупно становништво, а посебно државни званичници, службеници, медијски радници и друге категорије грађанства на реверима носе стилизовани цвет булке.

Црвено-црни цвет дивљег мака који је, према поезији и предању, први после рата никао на пољима Фландрије на којима су страдали милиони војника, дели се и страним учесницима комеморација на војним гробљима.

У Русији се на сличан начин обележава Дан победе у Другом светском рату када волонтери, по правилу млади, деле на улицама градова наранџасто-црне траке, георгијевску ленту (у бојама са Ордена Светог Ђорђа).

Сутра ће у оквиру централне државне церемоније обележавања 11. новембра, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић у име Владе Србије положити венац на Спомен – костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату.

Венце ће положити и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и представници дипломатског кора.

Церемонија обележавања Дана примирја у Великом рату, најављена је за сутра у подне и на Српском војничком гробљу у Битољу.

Откривена на Високом камену

На Високом камену изнад Јелашничке клисуре, др Сава Петровић открио је 1879. године биљку из рода Ramonda, и заједно са Панчићем, описао је као нову у својој књизи Флора околине Ниша, а у част краљице Наталије Обреновић назвао је Ramonda nathaliae Pančić et Petrović (1882), подсећају из Природњачког музеја у Београду.