Продужетак летњег рачунања времена у Србији током јесени и зиме могао би да допринесе уштеди струје због бољег искоришћавања дневног светла, сматрају стручњаци, али напомињу да би претходно требало истражити када ујутру почиње да ради највећи број наших грађана.
Професор Машинског факултета у Београду Милош Бањац рекао је Танјугу да би летње рачунање времена могло да има ефекат уштеде енергије ако би се у зимском периоду временска зона Србије ускладила са источно-европском (ГМТ+2 коју користе, на пример, Бугарска и Грчка).
„Зимско и летње рачунање времена и јесте уведено као енергетска ефикасност односно због штедње енергије, да би радно време померили у доба дана када имамо природно осветљење. Међутим, у случају Србије, с обзиром да се налазимо на рубу временске зоне, нама то не одговара”, истиче Бањац.
Тренутно је у Београду и Паризу исто време, како ће и остати када се пређе на зимско рачунање времена крајем овог месеца, али време изласка Сунца неће бити исто, навео је Бањац.
Објашњава да, иако су Париз и Београд у истој временској зони, Сунце не излази у исто време, јер у Паризу сада излази око осам сати, а у Београду око седам.
Бањац истиче да би требало да останемо на летњем рачунању времена како бисмо се ускладили са временом изласком Сунца у источно-европској временској зони, јер би тако радно време грађана било подешено тако да се максимално искористи део дана када има природног светла.
„У Србији ми померамо, током зимског рачунања, време изласка Сунца које је сада у седам сати на шест сати, и уместо да залазак Сунца буде у 17 часова биће око 16 часова, дакле конкретно за Србију би било боље да се прикључимо временској зони Гринич плус два, односно сада останемо у летњем рачунању времена, и да као и Грчка и Бугарска, имамо такво време да померимо почетак радног времена у седам сати”, рекао је Бањац.
Он је рекао да до сада није истакнут ни један званични предлог да се наша временска зона усклади са источно-европском.
„Требало би да се обратимо некој европској организацији да се наша временска зона промени да буде иста као и источно-европско време, а не средње-европско време. Тада бисмо имали праве ефекте од ове мере, а овако имамо у ствари негативан ефекат од тог померања, јер и нама радно време почиње од седам или осам сати, а не од шест када ће нам сада излазити сунце”, нагласио је Бањац.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић је рекао Танјугу да је тешко паушално одредити да ли би задржавање летњег рачунања времена било добро, јер је потребно утврдити колико људи ради од шест сати, а колико од седам или осам часова.
„Ја сада имам утисак да највећи број људи ради од седам и осам сати, али не знам тачно за рецимо производњу, када они почињу. Ипак, знам да људи не иду на посао пре седам односно најчешће у осам сати”, рекао је Савић.
Додаје да је питање померања времена за озбиљну анализу у коју треба укључити и метеорологе, како би се прецизно одредило померање дана у периоду од шест месеци.
Анкетирани грађани претежно сматрају да би требало померити сат уназад 30. октобра, односно прећи на зимско рачунање и нису сигурни колике би биле уштеде уколико би се задржало летње рачунање времена.
Иако је Европска комисија још 2018. године предложила да се укине сезонско померање сата, државе чланице још нису донеле ту одлуку.
Зимско рачунање времена почиње 30. октобра, када ће се у ноћи између 29. и 30. часовници у три сата, померити за један сат уназад.
Србија се налази у подручју Централноевропске временске зоне и има време ГМТ +1 када је зимско рачунање, односно ГМТ +2 када је летње рачунање.
Сваке последње недеље у марту сатови се померају један сат унапред са 2 на 3. Летње рачунање времена траје до последње недеље у октобру.
