Свети Јевстатије I Превлачки – Епископ Зетски, потоњи Архиепископ Српски. Као епископ зетски столовао је од 1270. до 1279. године.
Архиепископ Јевстатије I је рођен у Жупи будимљанској. Као младић отишао је у манастир Светог Архангела Михаила гдје је било сједиште Епархије Зетске. Прије тога се учио код приватног учитеља, а потом је од монаха светоарханђелског манастира учио божанске науке и законска правила. „И судећи по ономе што је Јевстатије допуњавао своје прво образовање у придворној школи славне Зетске епископије, могло би се претпоставити да језавршио какав световни курс учења, и то код приватног учитеља.“
Замонашио га је епископ зетски Неофит. Као јеромонах, Јевстатије посјећује Свету земљу, а потом дуже времена проводи у манастиру Хиландару, гдје је од 1262. до 1265. био игуман. На зетској епископској катедри наслиједио је епископа Неофита 1270. За архиепископа српског дошао је послије смрти архиепископа српског Јоаникија, по прилици месец дана послије његове смрти, у јуну 1279. године.
Архиепископ Јевстатије је управљао Српском црквом седам година. Представио се 4. јануара. 1286. и сахрањен прво у манастиру Жичи. Касније је пренијет у Пећку патријаршију гдје је почивао до 1737. године. Потом су, како пише један савремени љетописац, „Ñâlòàãî Åâñòàµià îòíåñëè íà èíó ñòðàíó ïî÷èâàòè, ìíèþ íà Öåðíîè мö¼“. У храму Богородице, у Пећкој Патријаршији, у ђаконику постоји надгробна плоча и под њом мошти Св. Евстатија.
Светог Јевстатија I Превлачког, епископа зетског а потом архиепископа српског, помињу сви аутори каталога. Као епископ зетски столовао је од 1270. до 1279. године.
Манастир Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци
Манастир Светога Архангела Михаила налази се на острву Михољска Превлака у близини Тивта. Манастир је, како свједоче археолошка истраживања и историјски извори старо хришћанско светилиште. Најстарији археолошки налази који показују постојање хришћанских заједница потичу из 3. и 4. Вијека. Управо ово мјесто је Свети Сава изабрао за сједиште Зетске епископије и подигао га је уз помоћ свога брата краља Стефана Првовјенчаног 1219 год. У вријеме цара Душана (1346 год.) манастир добија статус сједиште Зетске митрополије.
Први епископ који је столовао у манастиру био је Иларион, један од најугледнијих монаха Хиландара. За игуманско и епископско достојанство на Превлаци везује се и Свети Арсеније Сремац. Потоњи архиепископ, Свети Евстатије, био је прво игуман Превлачки, затим игуман Хиландара, а потом је постављен за епископа Зете. Будући дубоких корјена, Манастир је одмах постао средиште свеколиких дјелатности, које су током 13-14. стољећа обиљежене у Боки особеним умјетничким изразом, прожетим грчким и италским утицајем. Преписивачка дјелатност у Манастиру славна је по Иловичком законоправилу Светог Саве из 1262. године. Богата иконописачка дјелатност може се донекле сагледати по бокељским иконама, од којих су неке, несумњиво, настале по узорцима из превлачких храмова. У манастирској метохији, богатој иловачом. настале су грнчарске радионице, које су својим производима снабдијевале друге манастире и Немањићки двор. Привредна снага Манастира, са његовом метохијом, била је велика (Луштица, Кртоли, дио Грбља и јужна страна Врмца). Снабдијевао је друге манастире уљем, сољу, рибом и осталим производима мора.
По распаду српског Царства, Котор се својевољно осамосталио, те је прихватио врховну власт Мађарске и Босне, а од 1420. постао је млетачки град. Власништво над Метохијом постало је главни циљ которских племића и грађана. Убрзо започиње отимање манастирских имања. Превлачки манастир изетски митрополити представљали су највећу препреку остваривању млетачких освајачких и привредних циљева. У још недовољно јасним околностима Манастир је страдао 1420. или након флорентинске уније 1439. године. Утицај превлачких монаха на деспота Ђурђа Бранковића у његовом ставу према сабору у Ферари, као и каснији манастирски отпор у спровођењу уније били су, несумњиво. главни разлози уништењу Манастира.
Послије угушења Грбаљске побуне, 1452. године, Превлака је прешла у руке которске властеле. О овим тешким временима свједочи рушење храма Светог архангела Михаила средином 15 вијека и, касније, подизање мање цркве унутар њега, од које се данас види дио олтарске апсиде. Како предање свједочи, скоро цјелокупно братство превлачких калуђера је отровано, а живот у Манастиру се угасио. Седамдесет превлачких монаха мученички су пострадали свједочећи православље, уврстивши се у календар светитеља Српског приморја.
Током 16-18. стољећа области старе манастирске Метохије биле су под млетачком окупацијом, а повремено су доспијевале под турску власт. По укидању Млетачке републике 1797, Боку су преузели Французи. Од 1814. до 1918. Бока је била под аустријском окупацијом. И тада је Михољски збор чувао успомену на стари Манастир. Велика добротворка Манастира, контеса Екатерина (родом из Скрадина). сестра савинског архимандрита Спиридона Сундечића, а удова конта Илије Властелиновића ив Рисна, одлучила је да читав иметак уложи за спасавање и обнову Превлачког светилишта. Откупила је трећину Превлаке. са намјером да обнови манастир и храм. Када јесхватила да јој иметак није довољан за остварење свих замисли, одлучила је да учини што је могуће .Обновила је дио древног пирга за своје боравиште, као и сусједну кућу за кмета. Умјесто обнове великог храма, намјеравала је да на његовим рушевинама подигне мању цркву, али је по савјету превлачког пароха и од тога одустала. Она је ипак подигла своју задужбину — храм Пресвете Тројице, на темељима старог здања. На крају је за насљедника половине те имовине тестаментом одредила владику Петра II Петровића Његоша, а другу половину је преписала превлачкој цркви Свете Тројице.
Дјелатости контесе Екатерине некима се нису свиђале. Поред много ометања, подметања, пакости, била је чак и претучена тако немилосрдно да је посљедице осјећала до краја живота. На крају, нађена је мртва 1847. године под веома сумњивим околностима. Парох превлачки је у Матици умрлих забиљежио да је Екатерину сахранио „на 22 уре” и то без погребне пратње. Приликом ексхумације њених земних остатака, 1987. године, у предјелу стомака пронађено је оловно зрно ручног ватреног оружја. Контеса је за живота изразила жељу да буде сахрањена уз јужну страну олтара своје задужбине. Излизани натпис на скромној гробници гласи: „Овдје почива контеса Екатерина Властелиновић, покој њеном пепелу”.
Истраживање Превлаке
Запретану прошлост манастира Светог архангелаМихаила на Превлаци први је почео разгртати кртољски учитељ Младен Црногорчевић (1863-1902), археолог, историчар Боке, објавивши дјело„Михољски збор у Боци Которској”, у Старинару за 1893. годину Он је прикупио, описао, растумачио и објавио изглед рушевина Манастира и других грађевина на Превлаци, Брдима и Страдиотима, односно камене надгробне споменике и различите дјелове каменог украса, од римског до позносредњевековног доба. Предмети што их је описао Младен Црногорчевић, данас чине језгро Ризнице манастирске.
Од истраживања Младена Црногорчевића до првих археолошких ископавања остатака Манастира прошло је шездесет година. Пошто је екипа Археолошког института Српске академије наука, уз помоћ Научног друштва на Цетињу и других инсти туција, предузела истраживања Боке Которске 1951, услиједила су археолошко ископавање и конзервација остатака зидова храма 1956-1959. године. Тада је откопан цио храм Светог архангела Михаила, али нажалост на томе се стало. И не случајно, појавише се мошти Превлачких мученика 1994. године. То је био повод да се наставе археолошка ископавања започета 1956-1959.године, овог пута не само из научне радозналости, већ са циљем да се Манастир обнови у цјелини. а да при томе не нестане баштина наших предака, њихова дјела, и све оне поруке минулих вјекова које садрже археолошки налази.
Од 1996. године екипа Центра за археолошка истраживања Црне Горе и Филозофског факултета у Београду, уз свестрану помоћ Војске Југославије, Митрополије, православног народа Боке,Министарства за културу Србије и других дародаваца, започела је истраживања. Откривено је југозападно крило Манастира, са више грађевина које су, као и главни храм, темељ будуће обнове.
Друга археолошка истраживања открила су низ налазишта из различитих епоха у области метохије Манастира. Случајни налаз камене сјекире указује да је Превлачка метохија била настањена још у неолиту, а чувени су бронзанодобни гробови под тумулима — Мала и Веља Груда. Међутим, многи изванредни средњевјековни споменици остали су незапажени и запостављени, а храмови у рушевинама, нарочито послије земљотреса 1979. године.
Од манастира из доба Светог Саве су откривени саборни храм, југозападни угао испод садашњих конака, и грађевине између старог јужног дијела обујмног зида и храма. Још из доба Светог Саве могао би бити и данашњи храм Свете Тројице, обновљен у 19. стољећу на старим темељима.
Посебно се много урадило на археолошким истраживањима у периоду 2009.-2011.године. Откопано је преко 250 гробова са огромним бројем скелетних остатака Истраживања су показала да је манастир првобитно био саграђен на остацима римског а касније и рановизантијског локалитета. Након тога манастир је саграђен у 9-10-ом вијеку, о томе свједоче и налази, као што је новац Отона Првог, са краја 10 вијека, много натписа, камене пластике и ситуација које су на неки начин биле кључне за доношење плано о реконструкцији манастирског комплекса који је урађен 2011. Пронађени су подови старије грађевине,огроман материјал, рановизантијски свијећњак итд. Све је ово потврдило да је црква светог Архангела Михаила настала на остацима рановизантијске базилике.
Манастирска здања
Црква Свете Тројице, обновљена је 1833. године на темељу старије цркве из 9. вијека, налази се у манастирском кругу.
У близини се налази братски конак, који се састоји из неколико јединица грађених у неколико фаза. Трпезарија са спратом чине најстарији дио конака који такођер потиче из XIX вијека. Поред се налази кућа из средине ХХ вијека грађена за потребе тадашње парохије. Крило са монашким келијама, манастирском ризницом и подрумом је обновљено 2002.г, а 2010 године подигнут је одвојени конак за госте.
Археолошка истраживања су показала да се у кругу манастира налази већи број црквишта и пратећих просторија који обухвата период од 4 – 15 вијека. Поред братског конака налазе се остатци епископалне цркве из XIII вијека, заједно са остацима темеља владичанског двора и манастирских конака. У плану је обнова саборног храма Светог Архангела Михаила као и обнова конака на постојећим темељима.
Вриједно монашко братство на челу са игуманом Бенедиктом Јовановићем, некадашњим игуманом манастира у Маинама, пружа наду да ће некадашње сједиште славне Зетске епископије уз помоћ доброчинитеља бити обновљено.
Метох манастира у Бјелићима – Кртоле
Храм Светог архангела Михаила који се налази на брду наспрам острва Михољске Превлаке у мјесту Бјелићи – Кртоле, са припадајућим конаком установљена је као манастир Светог Архангела Михаила 2008.године. Саграђен је трудом схиархимандрита Агапита Шаирова. Данас је метох манастира Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци.
Метох манастира у Радовићима
Некадашња манастирска црква Св. Великомученице Неђеље у Радовићима, грађена у 18. вијеку, са припадајућим објектом установљена је као метох манастира Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци 2009. године, када је направљен и пројекат за изградњу манастирског конака . Током 2013. године започета је градња конака која још траје
Ризница
Народ Михољског збора, некадашње манастирске Метохије, стрпљиво је, од рушења Манастира средином XV стољећа, чувао манастирске светиње, друге храмове, иконе, књиге, разне предмете, а прије свега светосавски саборни дух Православља.
Сва настојања народа Михољског збора су обједињена успостављањем Ризнице на Превлаци 2000.године, која се стручно стара о оном што је народ сачувао, што је пописао Младен Црногорчевић 1893. године, и што се проналази археолошким ископавањима. Посебну драгоцјеност превлачке Ризнице представља културно-историјско наслеђе, које су током минулих столећа сачували мјештани манастирске метохије окупљани у Михољском збору. Ту су на првом мјесту архив и збирка породице Костић, што кроз више генерација даваше кртолске свештенике, монахе и монахиње, Ту су и драгоцјености храмова из Кртола, и оне што их сачуваше многи други домаћини Кртола, Грбља и Луштице. Иконе и књиге је по рушењу Манастира сачувало провиђење. По предању, икона Пресвете Богородице са Христом чудесно је спашена из мора и данас је у Ораховцу, а Иловачко законоправило Светог Саве налази се у Загребу. Мироточиве и цјелебне мошти, средином 15 вијека пострадалих превлачких монаха,обретене су 1997 год. и изложене су у манастирској цркви. У манастирској ризници 2006.г. је отворена и стална музејска поставка експоната нађених на превлачком археолошком налазишту у последњих десет година, тј. од археолошких истраживања започетих 1996. године Ризница је обогаћена и различитим предметима извађеним из мора.
Јован Маркуш
Публициста и бивши председник Општине Цетиње
