Како су страдала деца у Првом светском рату, кроз која су све искушења пролазила, како је текло школовање оних који су тај рат преживели – тема је којом су се у фото-монографији „Деца у Великом рату” бавили аутори Видоје Голубовић и Димитрије Вујадиновић. Ово дело представљено је јуче у Дому војске Србије.

Књига има више сегмената. У једном делу се говори о учешћу деце у Великом рату, и то не само из Србије, у другом делу се налазе подаци о учешћу српске деце у Првом светском рату, а трећи део је посвећен страдалој деци, али и о оној која су преживела тај ратни пакао и школовала се у иностранству.

– Велики број малишана је у току Првог светског рата умро у логорима, многи су хватани и убијани на зверски начин, а многи од њих су остали без породице. Према неким подацима, после рата је било око 40.000 деце сирочади. О овој теми би требало више да се говори, јер та страдала деца, а било их је заиста много, заслужују да се о њима нешто више зна. Тачан податак колико их је умрло не постоји, али се зна да је само у албанској голготи страдало око 70.000 малишана. Међу најмлађим учесницима Великог рата били су дечаци Гаврић и Јеличић, који су за српском војском и народом кренули са осам година. Њима је то био једини избор, јер су пре тога остали без породица – рекао је др Видоје Голубовић. Он је рекао да се овом темом и темом страдања свештеника и жена у Великом рату бавио мали број аутора.

Писац књига „Заборављени хероји Великог рата”, „Хлеб у Великом рату” и „Српкиња хероина Великог рата”, Димитрије Вујадиновић, истиче да су грађу за ово дело о деци у Првом светском рату највише налазили у документима и у непосредном сведочењу учесника.

– Ова књига има ту посебност јер смо прикупили писма, школске радове наших ђака који у били у иностранству и забелешке оних који су записивали сву голготу када су прелазили Албанију. Ми јесмо аутори књиге, али су уствари аутори сва она деца и људи чије смо текстове пренели – истиче Вујадиновић.