Већ смо писали – истакнути српски музичар, некадашњи члан Бајагиних Инструктора, Дејан Цукић ће у суботу, 14. јануара, од 21.30 часова наступити у кафе бару Филхармоније у Скопљу.
Дејан је каријеру започео крајем седамдесетих и почетком осамдесетих као члан новоталасне групе „Булевар”. Неколико важних година провео је као члан „Бајаге и инструктора“.
Након тога остварио је успешну соло каријеру са 11 објављених албума и многим хитовима као што су „Ја бих да певам“, „Летње кише“, „Јулија“, „Мокре улице“ (са Џонијем Штулићем). Последњи албум „Улица без бројева“ одушевио је и публику, и критику.
У кафе бару Филхармонија, Дејан Цукић ће наступити соло – акустично, а поводом тога је истакао:
– Трудићу се да направим атмосферу и добру журку на којој ћу публику прошетати кроз најпознатије песме у мојој каријери, али и историју бивше омладинске музике, као и светске песме које волим, каже Дејан.
Иначе, ово ће му бити први наступ у Скопљу после много година, а иницијатива за овај наступ је недавни наступ на турнеји „Индекси и пријатељи”.
Дејан Цукић се радо одазвао позиву СПОНЕ за мали разговор, у сусрет његовом наступу у Скопљу.
Коначно у Скопљу, после дужег времена. Шта спремате за публику у Филхармонији кафеу, на концерту 14. јануара?
– Бојана и екипу из кафеа Филхармојија упознао сам када сам учествовао на концерту „Индекси и пријатељи“ у великој сали Филхармоније. Одлично смо се слагали и сложили се у томе „Хајде да урадимо нешто“.
За почетак, биће то права забава. Соло наступ са акустичном гитаром. Подсетићу људе на разне етапе и песме моје каријере, али и на неке бисере из историја екс-ЈУ рока и светске сцене, коју сам увек пратио.
Овај концепт ме је донео много дивних тренутака овде у Србији, па се надам да ће се допасти и људима у Скопљу. Можда ће то бити почетак и најава једног амбициознијег наступа са мојим бендом.
Пре неколико година са Спорим ритмом сте снимили одличан албум „Улица без бројева“. Који су разлози зашто албум није добио велику регионалну концертну промоцију?
– Разлог је једноставан – Корона. Пандемија је потпуно све зауставила, а како смо ми били у тој почетном залету, спустила нас је пре него што смо и полетели са новим албумом. Жао ми је, јер мислим да је то добра плоча. Али таква је судбина моје каријере…
Чим су први успеси кренули, по одласку из Инструктора, десио се распад Југославије. Али, има много људи којима је то донело праву несрећу, па не могу ни да се жалим.
Паралелно са албумом, Кроација Рецордс је објавила и колекцију ранијих хитова из Ваше веома дуге каријере. Коју од песама највише волите да певате?
– Све песме су као деца (смех).
Од Булевара, преко Бајагиних инструктора, до Спорог ритма. Од часописа Рок, у ком сте били уредник за светску сцену, до 202ке, на којој сада имате своју емисију. А ту су и преводи књиге и своја писана дела. На шта сте највише поносни у дугој каријери?
– Највише сам поносан на сина и ћерку, који су израсли у добре људе и завршили факултет, и… слушају одличну музику. Када је моја каријера у питању, последњих година сам све што радим почео да посматрам рад као неодвојиву целину са којом делим страст према музици, са другим људима. У ствари, најпоноснији сам што ме та страст никада није напустила.
У претходном интервјуу који смо радили, најавили сте ми своју ауторску књигу. Радите на случају?
– Још увек тражим праву формулу. Не бих волео да то буде класична аутобиографија, већ више сведочанство о времену и животу који сам имао срећу да крцкам до сада.
Да ли чезнете за старим добрим временима и да ли се лако „прешалтате“ на предности које доносе нова времена?
– Недостаје ми много тога из добрих старих времена, али трудим се да се не препуштам носталгији, јер је то својеврсна предаја. Гурамо даље са картама које су нам додељене и трудимо се да ухватимо нешто добро у сваком тренутку који живимо.
Иван Бећковић
