Дејан Ристић (Фото Танјуг/С. Радовановић)

Ретки су народи којима је историја у 20. веку дала такву судбину да преживе геноцид, а то су Срби, Јевреји, Роми и Јермени, и зато ти народи имају потребу, али и обавезу да сведоче своје историјско искуство, и да га пренесу на универзалну раван, како се то никоме никада више не би десило, каже историчар, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић. „То морамо и ми интензивно да радимо, да интернационализујемо тему генодица над Србима у Другом светском рату, на читавој територији НДХ”, рекао је Ристић за Танјуг.

Констатује да је после деценија небриге сада коначно у нашем друштву присутна култура сећања, али додаје да сећање не може да буде само себи сврха, већ да бисмо се нечега сећали, морамо да знамо да објективизујемо и обогатимо своја знања и успоставимо механизме који се у науци зову политика памћења и култура сећања.

Коментаришући изјаве хрватских званичника, са обележавања годишњице „Олује” у Книну, Ристић је навео да, као човек, може да каже да је то срамотно, а као стручњак – да је апсолутно недопустиво и супротно елементарним историјским чињеницама. Како каже, имајући у виду потребу да се један трагичан историјски догађај, каква је „Олуја”, а претходно и „Бљесак” представи у контексту неке победе, и домовинске захвалности, што је назив тог датума у Хрватској, поставља се питање победе над киме и захвалности због чега. „Победе над сопственим грађанима, победе оружаних, војних и полицијских снага над цивилима у збегу и захвалности што је протерано сопствено становништво, које је било нежељено, у истој мери као 1941–1945. године, на тој истој територији”, констатовао је Ристић.