Данас је 79. годишњица од упокојења великог Јосифа Михаиловића, градитеља, урбанисте, угледног предратног градоначелника Скопља, личност која је својим знањем, пожртвовањем и посвећеношћу учинио да град Вардару уведе у ред модерних европских градова.

Михаиловић је Скопље преобразио из паланачке учмале провинцијалне касабе у модерни регионални центар, чије обрисе и данас можемо видети. Мало је познато много тога данас у Скопљу не би било да није дела великог и неуморног, но скрајнутог и заборављеног – Јосифа Михаиловића.

Поводом 79. годишњице упокојења у његову част, подсећамо на део великог доприноса Скопљу коме је посветио цео свој живот.

Рођен у селу Тресонче у мијачком крају, од оца Михаила Ђорђевића, чувеног градитеља и обновитеља многих цркава од Старе Рашке, Метохије, Косова и Македоније, а био је и главни градитељ зграде српске Гимназије у Скопљу 1902-1904. године. Мајка Јосифа Михаиловића је Христина, унука мијачког главатара Ђурчина Кокала из села Лазаропоље.

Основну школу је завршио у Скопској Црној гори, ниже разреде гимназије у Скопљу, а више у Српској Гимназији у Солуну. На Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду дипломирао је 1910., и одмах бива укључен у тим за пројектовање нове зграде Српске краљевске академије, Здање је изграђено 20-их година 20. века. Већ следеће 1911. одлази на једногодишње студијско путовање у северну Италију, где проучава Романску и Ренесансну архитектуру.

Током студија у Београду учествује у раду друштва Српска Браћа које је основао Голуб Јанић.

Пре почетка Првог балканског рата ступа у чету Доксима Михаиловића, која је окупљала Мијаке – студенте београдског универзитета, а у оквиру Добровољачког одреда под командом Војводе Вука. Тешко је рањен у врат и главу првог дана Кумановске битке 23. Октобра 1912, на вису Сртевица, код Младог Нагоричана.

Почетком Првог светског рата као добровољац ступа у Српску војску, где је додељен инжењерском одељењу Врховне команде. У време слома Србије 1915. повлачи се са српском војском преко Албаније на Крф.

Одлуком Владе Краљевине Србије, са Крфа одлази у Сједињене Америчке Државе, са задатком да прикупља помоћ и добровољце пореклом из новоослобођених крајева Јужне Србије. У Америци стиче Југословенска и Републиканска убеђења, и у њој остаје све до 1922. године.

По повратку из Америке постаје један од оснивача грађевинског друштва Феникс, са којим учествује у изградњи пруге Београд−Ужице. Период 1926—1928 године, проводи у Енглеској, где завршава докторске студије на тему Вртних градова.

Самим постављењем Јосифа Михаиловића на чело града, на Савиндан 1929. године, а по личној жељи краља Александра I, незадовљног дотадашњим радом управа у развоју Скопља, морало се кренути од самих основа, односно регулационог плана. Јосиф је био свестан да без плана, Скопље неће добити контуре савременог урбанистичког центра, као ни правце будућег ширења. Уз помоћ Министарства грађевина, које је за ту намену дало 400.000 ондашњих динара, као и активације 3. авијацијског пука у Скопљу са војим авионима и стотина геометара и ученика стучних школа у премеравању града, Скопље је добило свој нови Генерални регулациони план после само шест недеља!

Јосиф је даноноћним радом успео да лично све податке и премере споји у нови план, чији је аутор. Скопље те 1929. године није добило само свој први урбанистички план и премер града, прво аеро фото снимање, већ и попис објеката и становника. Михаиловићев план Скопља био је употреби све до 1964. године.

Након урађеног великог задатка, Јосифа Михаиловића са својим сарадницима примио је краљ  Александар I,  коме су послали честитке и захвалност на помоћи и при томе му уручили посебан примерак Регулационог плана. Даља планска изградња је могла почети!

Здање управе Вардарске бановине – данас Собрање – скупштина (1939),  Железничка станица (1940), чији остаци после урушавања у земљотресу 1963. данас чине Музеј Града Скопља, палата Народне Банке Краљевине Југославије 1931. Официрски дом, срушен 1963., наменски објекат за зоолошку секцију Музеја Јужне Србије (1939), Зграда Црвеног Крста у Скопљу (1930), коју је лично пројектовао, а која постоји и данас, Тропски институт – Хигијенски завод, који је данас део комплекса Клиничког центра у Скопљу, Окружни уред за осигурање радника (1934) – данас универзитетска клиника „Св. Наум Охридски“, пројекат сопственог дома (1939), који је после 1944 служио као државна резиденција, а од 2010. у њој је смештена Амбасада Албаније.

Управа Вардарске бановине

На простору некадашњег српског војног гробља изграђен је и освештан храм Св. Архангела Гаврила код Аутокоманде (Храм Славе), и том приликом је Јосиф Михаиловић, заједно са представницима војске, управе Вардарске бановине и цркве дочекао краља Александра, да би сви заједно са народом присуствовали освештању храма са спомен криптом.

Зграда Градског поглаварства Општине градa Скопља

Приликом намере Министарства просвете, да се укину Филозофски факултету Скопљу и Економски у Суботици, иницијативом Јосифа Михаиловића покренута је званична петиција коју су подржали сви највиђенији представници града, професори, официри, привредници, правници, а град Скопље је донео и посебан Меморандум 1932. године којима се тражило да се од наведеног укидања одустане, што је на крају и учињено.

Осим тога из личних средстава основао је и фонд који је носио његово име „Фонд Јосиф Михаиловић“ при ђачком дому „Краљ Петар I“, којим су стипендирана сиромашна деца интерната, а посебно из мијачког краја.

За ову и помоћ даривања за обнову цркава, укључујући и лични дар за изградњу Храма Св. Саве на Врачару, био је одликован орденима Св. Саве IVстепена, Орденом Југословенске круне II и III степена, Орден св. Саве II, IV и V степена, Белог орла V степенa и Aлбанскe споменице, а од страних одликовања добио је: француску Легију части, пољски орденPolonia Restituta, орден Чешког лава, грчки орден Феникса II и III реда.

Oкружни Уред за осигурање радника, данас Градска  болница

Од индустијских објеката пројектовао је Фабрику текстила у новој индустријској зони – данас насеље Аутокоманда (1939), за подстицај извоза меса изграђене су модерне градске кланице са хладњацима и фабрика конзерви „Вардар“. У то доба је оснивана и фабрика лекова „Алкалоид“.

Надвожњак и царински терминали око нове железничке станице, зграда Трговачко-индустријске коморе (1939), Лекарске коморе, Дом савеза архитеката и инжењера, два нова моста на Вардару од армираног бетона (1937), нова зграда мушке „Св. Ћирило и Методије“ (на месту данашњег МАНУ-а) и женске гимназије „Краљице Марије“ (на месту данашње зграде Владе), зграда Вакуфске дирекције – позната као Дом Ибни Пајко, нова Медреса ИВЗ у Скопљу која се налазила у ул. Краљице Марије – данас Илинденски булевар, Дечијег одмаралишта„Краљ Александар I“ испод брда Водно,  које постоји и данас, Дом Кола српских сестара, Дом Савеза аграрних заједница, модерна фабрика индустрије дувана АД „Вардар“ (данас стари Монопол).

Градски водовод са изворском каптажом „Рашче“ (1936), водоводна и канализациона мрежа (1937), хидроцентрала „Свети Андреј“ (1938), данас „Матка“ на реци Трески били су капитални објекти који су завредили и инострану пажњу. О томе са колико пажње је Јосиф прилазио изградњи Скопља, говори и податак да су цеви које су коришћење за изградњу водоводне и канализационе мреже од извора Рашче код Липкова до самог града, набављане у челичанама у Љубљани и Нотингену у Енглеској, о чему су сачувани уговори које је град имао са добављачима.

Када је изграђена, брана хидроцентрале на реци Трески била је једна од највећих у Европи, а од продаје струје, Скопље је имало четвртину свог годишњег буџета. О значају за сваки град да има у свом власништву јефтин и чист извор електричне енергије писао је Михаиловић у свом реферату „Улога наших градова у електрификацији Југославије“, одржаном на конгресу Савеза градова у Скопљу 2. октобра 1932 године.

Управо је покретање изградње хидроелектране Треска, у власништву града Скопља, од стране Јосифа Михаиловића, и одбијање понуде за снабдевање струјом кроз концесију компанији у којој је пословне интересе имао МиланСтојадиновић, довело до тога да буде 936. Године смењен са места првог човека града.

Сигнал првог радија између Београда и Солуна – Радио Скопља

Свечано, на Савиндан 1940. пуштен је у етар и сигнал „Радио Скопља“, најстарије и једине радио станице јужно од Београда у Краљевини Југославији, за коју је изграђена и велелепна наменска зграда. Један од првих стручних саговорника новог Радио Скопља, по питању урбанизма, био је председник Градске општине Скопље – Јосиф Михајловић.

Радио Скопље

Уз то, за време мандата овог највећег градитеља и модернизатора Скопља, изграђено је 280 километара калдрмисаних градских улица, а 27. јуна 1932, уочи Видовдана постављен је и први асфалт у Скопљу, чиме је тадашње седиште Вардарске бановине, постало једно од првих градова на Балкану са таквим достигнућем. Како саобраћај брзо нарастајућег Скопља 20 не би био сметња развоју, Јосиф се ангажовао на изградњи 20 нових раскрсница и кружних токова.

За потребе безбедности и евакуације у случају напада из ваздуха, изграђена су војна и цивилна склоништа испод градске тврђаве, испод брда Водно и Гази баба. Док није био градоначелник 1939. године и касније, личном иницијативом је предлагао код власти државе, бановине и града да се направе посебни евакуациони центри ван насељених већих градова, у којима би била смештена деца у случају ваздушних напада, потрешен сценама из тада нападаних градова у Шпанији и Пољској од стране ацијације Трећег рајха.

Проширена је Градска болница, а посебно се водило рачуна да Тропски (епидемиолошки) институт буде снабдевен најсавременијим апаратима и реагенсима за који је и направљена тада најсавременија зграда, која и данас постоји.

Спорт, рекреација и соколство

За развој спорта и рекреације сматрао је да је један од кључних елеманата за стварање здраве нације, па је у Генералном регулационом плану из 1929. предвидео комплекс од окко 70 хектара за ту намену. Простор данашњег око градског стадиона тада је називан „Острво“, у коме су се налазили хиподром, тениски терени, за лаку атлетику, хазену (велики рукомет), бициклистичке стазе и градска плажа. Стари парк „Идадија“, тада Градски парк уређиван је новим мобилијаром, стазама, пошумљаван и украшаван у „енглеском стилу“, а такође је и изграђен градски бедем према Вардару као заштита од поплава. Овај простор са десне обале реке, је требало повезати пешачким мостом са другом, левом обалом Вардара према француском војном гробљу и заједно са простором данашњег Музеја савремене уметности (предвиђена изградња нове зграде градског Музеја и Музеја Јужне Србије) и саме тврђаве (предвиђен за простор будуђег Универзитетског кампа, галерија) чинећи један уметничко-изложбени, научно-музејски и спортско рекреативни комплекс града, за уживање свих грађана. Спортсим активностима требамо додати и организацију V покрајинског слета у Скопљу 1937. године на коме су учествовали соколи из целе краљевине, а стадион наменски направљен за ту прилику налазио се подно Водна, на простору данашњег Клиничког центра.

Градска зелена пијаца у центру града и насипи код Градског парка, корићење реке Сераве и др. Са свим овим реализованим пројектима, Јосиф Михајловић је успео да од Скопља направи модеран европски град од учмале оријенталне касабе.

О значају уређења градова, њиховој планској изградњи и урбанизацији, председник Општине града Скопља Јосифа Михаиловића предочио је у свом реферату на конгресу Удружења југословенских инжењера и архитеката, у Скопљу 22. маја 1932:

“Укратко ћу сумирати главне захтеве модерног плана:

Исправно решење главних путева. Ово је једно од главних проблема са све већим прометом и игра велику улогу у економији тог времена.

Поделите град на четврти на различите начине (трговина, индустрија, становање, спорт и забава, паркови).

Груписање јавних зграда са сличном наменом и успостављање центра: за администрацију, комерцијално-финансијску активност, за образовање, за позоришта и биоскопе, за игралишта итд.

Обезбеђивање што више бесплатног паркинг простора, спајање ових паркова са широким уличицама засађеним дрвећем и зеленилом и спајање с њима сличним авенијама до центра града.

Резервисати локације за смештај радника и будуће ширење града и одржавати јавна градилишта.

Загонетна смрт Јосифа Михаиловића

Године 1938. Јосиф се враћа на место градоначелника Скопља, и натој позицији остаје до своје изненадне смрти 1941. године. Време у коме се враћа на место градоначелника бива оптерећено ратним превирањима у Европи, унутрашњој кризи, поскупљењу основних животних намирница (ратна несташица), а посебно незаустављивим окруживањем Краљевине Југославије Трећим Рајхом и његовим сателитима-савезницима, што је повећавало и утицај германофила у власти, коју је оличавао велики неистомишљеник Милан Стојадиновић.

Његов англофилски, слободарски и републикански став није се тада многима допадао, те је Јосиф све више осећао притисак за свој несметани рад. Након упале слепог црева 8. .на 9. март пребачен је на рутинску операцију у санаторијум Вардар. Међутим после првобитног опоравка, стање му се нагло погоршало и Јосиф је преминуо 11. марта у поподневним сатима.

Био је то велики удар за Скопље, Јужну Србију и цели српски народ. О узроцима његове смрти непосредно после смрти по скопљанској и београдској чаршији кружиле су разне мистерије, од којих она да је намерно отрован, све и до данас одржала. Али осим спекулација, остаје нам меродаван налаз да је перфорација слепог црева и обилно унутрашње крварење са сепсом узрок његове смрти.

Погреб

У погребној поворци Јосифа Михаиловића учествовало је више од  10.000 грађана. Опело је извршио Митрополит скопски Јпсиф са 30 свештеника. Сахрану је уживо преносио Радио Скопље. Радио Београд је емитовао специјалну емисију о Јосифу Михаиловићу, уз учешће Јеврема Томића београдског градоначелника.

Јосиф Михаиловић је сахрањен на гробљу крај цркве свете Петке у Скопљу.

Милош Стојковић