Док се 32 репрезентације у Катару боре за титулу најбоље на свету, изабране је најбољих шест домаћих (не навијачких) песама инспирисаних фудбалом и фудбалерима, које одлично могу да послуже као саундтрек сваког наредног мундијалског дана.

1) Златни прсти – Супер финале

Ванвременски диско-буги зајечарског бенда „Златни прсти“, оригинално из седамдесетих, а реално добар пред сваку велику утакмицу, нарочито финалну.

Порука песме је да је у спорту најважнија мотивација („бићемо бољи, мила, ако дођеш и ти“) без обзира на то да ли противници „играју страшно, играју к’о Челси сити“. Зато нека ватре се пале…

2) Розе позе – Дај гол

Београдском рок бенду „Розе позе“, основаном средином осамдесетих, фудбал је често био инспирација.

Међу неколико одличних песама у којима лако може да се препозна свако ко је макар део живота провео на стадиону („Ја сам са стајања“, „Нападај, не пропадај“, „Новине за седење“), као најхимничнија и најпознатија издваја се „Дај гол“, сингл из 1989. који се годину дана касније нашао и на првом студијском албуму „позера“.

У песми се не помиње ниједан клуб или репрезентација, али је радо певала на трибинама разних боја јер тако једноставно а ефектно сумира једину жељу сваког навијача сваког тима на свету – дај гол!

3) Рибље пушење – Победничка/ Губитничка

Упечатљива сарадња двојице легенди Ју-рока – Боре Ђорђевића и Нелета Карајлића, донела је ванвременски хит, направљен за Светско првенство у Француској 1998. године, који се лако може применити на свако велико такмичење на којем наступа фудбалска селекција Србије (некада Југославије).

Оплемењена традиционалном српском музиком – веселим тоновима дувачког оркестра и сегментима песме „Марш на Дрину“, „Победничка“ је носила југословенске фудбалере до осмине финала Мундијала у Француској, а тај пласман остварен је без изгубљеног меча у групи.

Уследио је дуел са Холандијом, који већина љубитеља фудбала на овим просторима и данас памти, не по добру – кажу да се пречка коју је погодио Мијатовић са 11 метара и даље тресе на стадиону „Мунисипал“ у Тулузу, а остало је историја.

Поучени искуством и менталитетом наших фудбалера, Бора и Неле су направили још једну верзију песме – „Губитничка“, која на најбољи начин осликава став јавности када фудбалери разочарају (што заиста није редак случај у блиској прошлости). „Нисте ни за Палилулац“, једна је од блажих увреда…

4) Кугуарси – Дејо

Није много фудбалера у историји југословенског и српског фудбала опевано, али јесте Дејан Дејо Савићевић.

Комични рок састав „Кугуарси“, у којем су свирали и певали познати српски глумци (Драган Јовановић, Дејан Матић, Никола Ђуричко, Раде Марковић, Борис Миливојевић, Богдан Диклић…) објавио је свој деби албум „Смешна страна музике“ 1998. године, када је одржано и Светско првенство у Француској.

На албуму се нашле и хит песмa „Зидарева љубав“, турбо-фолк пародија, за коју је текст написао редитељ Срђан Драгојевић, али и фудбалска химна „Дејо“, посвећена репрезентативцу Југославије Дејану Савићевићу.

Дејо, Дејо, Дејо мајсторе, па ти си бог…

5) Цепени ћунци – Foodball madness

Били сте панкери кад је била фора… Најбоља панк музика долази из Ладовице, то већ сви знају. Спортска тематика је неизоставна, не само у песмама „Цепених ћунаца“, јер кажу да „Прогрес“ из Ладовице игра боље кад се са трибина оре стихови поменутих панкера.

Фудбалски бес производи много ситних ствари, попут демагогије пре и после меча. Песма најбоље описује осећај навијача Србије након пораза од Бразила. Треба је слушати искључиво после неуспеха, ради умирења.

6) Стерео банана – Број један

Нишлије Марко Анђелковић Наопак и Немања Недељковић Немус оснивачи су и чланови „Стерео банане“ у чијој креацији долази и песма „Број један“, посвећена голманима, не само фудбалским.

Путем имена и презимена голмана који су део песме исказује се поштовање свим људима међу стативама и представља омаж тој незахвалној професији.

Након приказаног на Мундијалу од Гиљерма Очое, Вање Милинковића-Савића и Шченсног, опет голмани добијају својих пет минута.

Са албума „Стерео банане“ на којем се налази и „Број један“, ваља приметити и пророчке речи нишког дуа из песме „Смрт Бранка Миљковића“, помало провокативне, упућене разним извођачима што су се утркивали да освоје срца навијача…

„Много смо добри са свима, налазе нам наступе – прстом не мрдамо никад, све то ради екипа. Са’ће првенство чим се заврши лига, спремамо нешто, звучаће као навијачка химна.“

Овде нема таквих, пошто, што би рекао селектор Србије Драган Стојковић Пикси, при састављању ове листе, „нико нас није звао, молио и нико није суфлирао“…