Капитална монографија „100 година Душка Радовића” је збирка његових полемичких текстова, цртежа, писама, разгледница, која садржи више поезије од појединих поетских збирки
Душко Радовић био је критичар, аналитичар и познавалац нашег менталитета, његове речи биле су морални оријентири који су изражавали комплексност његовог карактера, речено је на представљању капиталне монографије „100 година Душка Радовића” проф. др Зорице Хаџић, у издању „Маском паблишинга”, на штанду Поште Србије, у оквиру 65. Међународног београдског сајма књига. Пошта је, поред града Београда, подржала овај пројекат, а књига ће бити доступна и у књижарама „Буке” и „Вулкана”.
Зорица Хаџић је више од две године радила на овом пројекту, а како је нагласила, највећу захвалност дугује сину и брату Душка Радовића – Милошу и Брани, који су јој учинили доступном породичну архиву, као и његовом најбољем пријатељу Матији Бећковићу. За посебан изглед ове монографије она jе захвалила Борису Миљковићу, Славимиру Стојановићу Футроу и Душану Шевићу. Књигу отвара предговор Матије Бећковића, који је и својеврсни водич кроз богату грађу, од које се већина појављује први пут. То је збирка његових полемичких текстова, цртежа, писама, разгледница, која садржи више поезије од појединих поетских збирки, скениране архивске грађе, сећања савременика. Дело затвара поговор Зорице Хаџић.
– Ово је књига о Душку Радовићу, али и књига Душка Радовића. Из његових заборављених текстова види се полемичар који се без увијања држао својих ставова, кога је нервирала људска глупост. Његова јединствена писма треба да буду део сваке српске антологије преписке. Кључна реч за Душка Радовића била је лаф, а његов лајтмотив била је доброта. Ова књига открива у њему нежног породичног човека и оца, некога ко је био увек спреман да помогне – рекла је Зорица Хаџић.
Матија Бећковић је запазио да ово није прва стотина Душка Радовића, већ ће се још стотинама година славити његово рођење.
– Душко је волео реч чаробно и његово рођење обележавамо једном чаробном књигом, која је направљена тако као да је он уредио. Сматрам да је ово књига године и надам се да ће неко из сајамског жирија то чути. Све што је у његову славу, о сопственом је трошку, из љубави према овом дивном човеку, који ни једнога дана није био мртав. Био је велики Радовић, који је обожавао јасноћу, а презирао је све што је вештачко и умишљено. Био је учитељ модерног мишљења – рекао је Матија Бећковић.
Новинарка Студија Б Брана Милунов и сарадница Душка Радовића подсетила је на та јутра када су људи навијали сатове на 7 часова и 15 минута како би слушали емисију „Београде, добро јутро”. Она се сећала да је долазио без припреме и непосредно пре емисије куцао оно што је затим говорио, да је ходао укруг тражећи инспирацију, да je био нервозан.
– Пре 40 година нисам била свесна са ким проводим јутра, у малој, задимљеној соби три са три пуној слика. Долазио је ујутру намргођен, седао је за машину, пре седам и петнаест морала сам да изађем из студија, да оставим све расклоњено. Онда је почињала музика „У рану зору”… После емисије волео је да се дружи са нама, да обилази канцеларије, да се шали. Душко Радовић је мене примио у радни однос и због тога се осећао одговорним, подстицао ме, хвалио или грдио – истакла је Брана Милунов.
Милош Јанковић, председник Управног одбора Удружења књижевника Србије, приметио је да ова књига треба да означи почетак нашег новог односа према овом великану.
