македонска одбојкашка репрезентација

Мушка македонска одбојкашка репрезентација вођена искуством селектора Николе Матијашевића, по други пут се пласирала на европско првенство.

Тим поводом смо се са селектором Матијашевићем присећали његових играчких дана у Југославији и разговарали о треунтном стању и будућности мушке одбојке у Македонији.

Ред, рад, дисциплина, оданост застави и прелазак пута од „две хиљаде миља“ – сазнајте више о маестралној сарадњи српског селектора и македонских одбојкашких младих нада.


Југословенске генерације вас сећају као репрезентативца и играча Црвене Звезде. Можете ли нам рећи нешто о Вашем играчком искуству у Југославији?

Каријеру сам започео у Јединству из Брчког, а затим сам са непуних 17 година прешао у Црвену Звезду у којој сам остао 10 година. Пред одлазак у иностранство сам играо још годину дана за београдски Партизан, а у Белгији и Француској сам променио више клубова.

Након играчке каријере, у улози селектора опробали сте се у БиХ и ЦГ, а сада и у Македонији. Можете ли нам рећи нешто више о тим искуствима? По чему је искуство у Македонији посебно?

Моје присуство у БиХ је било некако логично, с обзиром сам у тој републици почео да играм одбојку. Сарадња је била добра и трајала је годину или годину и по дана, коректно је било, резултати просечни, јер је одзив тадашњих репретентативаца у БиХ био врло просечан и није имао потенцијал.

Црна Гора је друга прича, тамо сам провео једну годину и имали смо изванредне резултате без пар кључних играча смо успели да освојимо друго место у нашој групи у европској лиги која је била много јача него данас, али због неозбиљности руковоства те федерације, нејасних програма, жеља и услова које су хтели да пруже, као и због политичке ситуације смо се разишли.

Задржао сам добре утиске о резултатима и о инвестицији играча и екипе, јер стварно су рад и сарадња били изванредни, осим што је политика била много умешана у све секторе живота.

Што се тиче Македоније, ово је сигурно најуспешнији део мог селекторског посла. Дошао сам, направили смо сјајан резултат и први пут у историји се квалификовали за прошлогодишње европско првенство.

Мислим да је ова генерација македонских одбојкаша најбоља свих времена. То је и показала са два узастопна пласмана на европско првенство.

Руководство је изузетно озбиљно, одбојкашка федерација Македоније је јако добро организована, пружила ми је далеко најбоље услове до сада.

Везаност играча за своју репрезентацију је стварно дивовска, нисам видео нити осетио тако нешто, а ја сам припадао репрезентацији, играо и освојио медаљу на европском првенству и нисам осетио такву припадност, жељу, мотивацију, такав одзив застави Македоније, а то сигурно олакшава мој посао.

Искуства су јако добра, пошто смо се ево већ други пут пласирали на европско првенство, резултати су добри, услови за рад се побољшавају и мислим да иако најшире речено нема огромног потенцијала у македонској одбојци, ипак се појављују неки нови клинци, што је охрабрујуће.

Какав је потенцијал македонске мушке одбојке? Каква су Ваша очекивања од европског првенства?

Мислим да је ова генерација македонских одбојкаша најбоља свих времена. То је и показала са два узастопна пласмана на европско првенство. Ова постава може да одигра ово и сигурно још једно првенство у пуном саставу, наравно, уколико не дође до повреда или одустајања, тако да је потенцијал врло интересантан.

Што се тиче смене генерације, то иде доста теже. Појавило се неколико клинаца попут младог средњег блокера Савевског који има изузетан физички потенцијал, висок је 2.06м и још пар других играча, али мислим да би требало јако повести рачуна. Рад нарочито у мушкој одбојци у Македонији је мало заостао и постојеће ривалство са рукометом и кошарком је до сада увек било наклоњено њима, а против нас.

Ипак, надам се ће да са овим поновљеним резултатом руководство македонске федерације успети да регрутује много више младих са потенцијалом као што је Савевски и да ће будућност бити много светлија.

Поносан сам на играче што су сјајно играли и остварили резултат, али исто толико што су били јако дисциплиновани у ношењу маски, држању дистанце, у личној хигијени, у чему су чак предњачили млади.

Што се тиче очекивања од европског првенства, обично када се једном пласирате, следећи пут очекујете још бољи резултат и вероватно ће нека пресија да порасте у том правцу.

Испричаћу вам једну анегдоту која нам се десила са председником словеначке одбојкашке репрезентације, који нам је након пораза који смо им нанели у Словенији пред 15000 гледалаца рекао да му је најмање жао што је изгубио од нас, јер ми идемо стопама од 2000 миља.

Словенци су чекали 8 или 10 година да извојевају прву победу, пласирали су се 4 или 5 пута за редом и нису на првом првеснтву ни сет добили, а на следећих 3 или 4 нити једну утакмицу. Ми смо добили две на прошлом и мислим да би добијање две утакмице на овом било велики успех, а ако добијемо три, то би већ било равно подвигу.

У каквим условима тренутно радите? На који начин је пандемија корона вируса утицала на Ваш посао и одбојку уопште?

За ово европско првенство смо радили у изванредним условима, били смо смештени у најбољем хотелу у Скопљу, тренирали смо у најбољој хали, а једно од другог су били удаљени око 200 метара, тако да су услови били изванредни.

Што се тиче утицаја короне, он је био изузетно велики. Ја сам се од доласка у Македонију у наредних месец дана тестирао неких 10 пута на корона вирус.

Онолико колико сам поносан на квалификацију на још једно европско првенство, што се тиче спортског дела, исто толико сам поносан и на чињеницу да у месец дана нисмо имали ни једног ковид позитивног играча. Поносан сам на играче што су сјајно играли и остварили резултат, али исто толико што су били јако дисциплиновани у ношењу маски, држању дистанце, у личној хигијени, у чему су чак предњачили млади.

Ми смо провели једно време са још две екипе, турском и босанском, и са рукометашком репрезентацијом Македоније и верујте ми, нисам пристрасан, могло се одмах приметити ко је ко, не по боји дреса или тренерке, већ по по томе ко носи маску увек изузев када једе, ко носи и када сипа храну, у лифту, у сали на видео пројекцијама, итд.

Тако да, то је још један део на који се ја поносим што се тиче македонске репрезентације.

Да ли је одбојка једнако популарна у земљама бивше Југославије или имате утисак да постоји разлика у интересовању? Уколико постоји, зашто је то тако?

Наравно да одбојка није популарна једнако у свим земљама бивше Југославије. Најпопуларнија је тамо где су и најбољи резултати, а то је у Србији. Сигурно да је Србија била земља кошарке, па једно време рукомета, па ватерпола, па све то шот су колективни мали спортови. Међутим, када је одбојкашка репрезентација почела да бележи прве резултате још од моје генерације, требало је времена док се нису потврдили ти први резултати олимпијским медаљама, медаљама са светског и европског првенства и док није скочила популарност.

Одличан пример је и Македонија, када смо се пласирали на европско првенство, све утакмице су биле директно преношене на националној телевизији, прављене у студијима најаве меча у трајању од по сат, сат и по времена као и анализе после меча, што је одлика великих спортских догађаја.

Ту је и чињеница да су тада преношени чак и мечеви који су били мање интересантни за македонску јавност, односно да су преношени сви до једног мечеви са европског првенства, на националној телевизији, што показује да популарност расте са резултатима који се постижу континуирано, а ми смо један мали пример за то, јер тек други пут, али ипак заредом, се пласирамо на европско првенство.

Надам се да ће нам оно донети добре резултатe, па ако напредујемо још, надам се да ћемо претећи рукомет и кошарку, фудбал је наравно увек ван категорије, али надам се да ће та популарност одбојке у Македонији још скочити.

Тачније, надам се да ће и остале репрезентације земаља бивше Југославије остварити добре резултате. Ту је је пример дакле црногорска репрезентација, која је када смо играли против Чешке или Шпаније, нека репрезентација која се добро котира је била у питању, не сећам се тачно, једва сакупила стотину гледалаца на стадиону, и тако све док нису постигли добре резултате. Дакле, закључак је да без резултата, нема ни популарности.