Чини се да нема краја постављању препрека на путу Скопља ка Европској унији, стоји у тексту који је овог викенда објавила Политика
Престоница Северне Македоније је у року од само петнаест дана угостила председника СР Немачке Франк-Валтера Штајнмајера и француску државну секретарку за ЕУ Лоранс Бун. Обе званичне посете Северној Македонији повезује иста политичка матрица као када су европски лидери пре Преспанског договора убеђивали Македонце да промене Устав и име државе јер тиме, како су истицали, остварују свој примарни стратешки циљ – евроинтеграције.
Знамо развој догађаја: потписан је Преспански споразум, Устав је промењен, као и име државе, али се пријем у ЕУ није догодио. Обећања лидера ЕУ су ишчезла, а барикаде на македонском евроинтеграцијском путу наставиле су да се нижу. Спор са Грчком је решен, а сада конце на позорници пријема РСМ у ЕУ повлачи Бугарска својим неразумним захтевима према македонском суседу. Како би се превазишла бугарска препрека, изродио се тзв. француски предлог. Сада се овој земљи сугерише још једна промена највишег државног акта, на захтев Бугарске, поново са обећањем да ће јој то отворити врата европске породице.
Наравно, ова два „ситна” услова за европске интеграције РСМ у „ситници” се и разликују. Док је пре потписивања Преспанског споразума постојало обећање да ће земља одмах након промене Устава и имена државе бити примљена у ЕУ, сада ни поновна промена Устава РСМ не гарантује датум пријема у европску породицу. Штавише, државна секретарка Француске за ЕУ Лоранс Бун наводи да је пријем Северне Македоније у ЕУ до 2030. године врло амбициозан циљ, додуше, не неостварив.
И док се говори о променама и реформама неопходним за напредак у савременом друштву, Бугарска оре по тековинама из Другог светског рата, шепурећи се у на македонском тлу, уз захтев да се Македонци одрекну сопственог идентитета и језика, као и тековина НОБ-а. Све то чачкајући по ранама из Другог светског рата, када је Македонија била под бугарском окупацијом, а Софија је тада била у савезу с нацистичком Немачком.
Реинкарнација фашизма започела је отварањем бугарског клуба у РСМ „Ванчо Михајлов”, затим клуба „Цар Борис Трећи”, промоторâ хитлеровског нацизма и Мусолинијевог фашизма, уз свесрдну подршку бугарског државног врха. И не само то, министар спољних послова Бугарске нагласио је да му не смета то што се у Охриду отвара клуб који велича лик и дело цара Бориса Трећег, иако је у његово време у бугарском собрању изгласан закон „чисте расе”. Али му смета што се у Северној Македонији налази школа која носи име Јосипа Броза Тита. Да, смета им име личности која је протерала фашизам из Северне Македоније.
Будући да је ЕУ остала нема на потезе своје чланице, упитали смо француску државну секретарку Лоранс Бун да ли ће ЕУ стати на пут Бугарској и њеним захтевима за уништавање тековина Другог светског рата, на шта је она лаконски одговорила: „Подржаваћемо Северну Македонију на путу ЕУ.”
