Уколико Собрање прихвати ревидирани француски предлог о превазилажењу бугарског вета, Северна Македонија ће зарад отварања преговора са Европском унијом морати након имена да промени и Устав. Колико год ЕУ и Француска желеле да се превазиђе бугарска двогодишња блокада Скопља због идентитетских питања, утисак је да се у сусрет много више изашло Бугарима него Македонцима, пише
Софија Поповић за недељник Време.
Четврту ноћ заредом на улицама Скопља на хиљаде грађана је изашло на улице незадовољно најавама да би Влада Северне Македоније могла да прихвати француски предлог за превазилажење бугарског вета који блокира отварање преговора са Европском унијом.
У уторак увече мирни протести уз повике “оставке“ и заставе са сунцем из Вергине, симболом античке Македоније, прерасли су у сукоб демонстраната са полицијом испред државног парламента – Собрања. На стотине маскираних лица срушило је ограду и каменицама гађало зграду Парламента. Неки од њих су ухапшени након што је кордон полиције разбио демонстрације, а званичан број повређених и ухапшених још увек није познат.
Немири су уследили након што је у уторак у Скопљу боравио председник Европског савета Шарл Мишел који се састао са премијером Северне Македоније Дмитром Ковачевским. За њега, али и председника Стева Пендаровског, француски предлог, који је званично предлог читаве ЕУ, је прихватљив. Он предвижа да Скопље зарад отварања преговора мора да измени македонски Устав и у њега укључи етничке Бугаре “на равној основи са другим народима“.
С обзиром да је Влада у Софији упорна у блокади отварања приступних преговора са Северном Македонијом због идентитетских питања, у фото-финишу свог председавања Европском унијом Француска је предложила да се спор реши током преговора о приступању. Првобитно, тај предлог је за Скопље био неприхватљив јер би представљао преседан који би додатно закомпликовао преговарачки процес.
Због тога су Французи ревидирали понуду, која је у новој форми постала прихватљива за власт у Скопљу. Међу експертима, а посебно грађанима, потпуно је, међутим, нејасно како је нови предлог за Мекедонце прихватљивији од првобитног. Како су објасниле власти у Северној Македонији, за Владу је довољно то што измењени предлог Париза нуди прихватање македонског језика, као и да билатерални спор између Северне Македоније и Бугарске неће бити у преговарачком оквиру.
Задовољно је Скопље и због тога што се у предлогу спомиње “почетак фазе отварања преговарачког процеса“. Међутим, за почетак те фазе Скопље ће морати да промени (северно)македонски Устав како би Бугари били на “равноправној основи а другим народима“, али и да промени део уџбеника из историје.
Оспоравана држава
Утисак је да је и ревидиран предлог много ближи бугарским захтевима, него македонским. Коначну реч даће Собрање, а како сада ствари стоје неизвесно је да ли ће прихватити предлог јер се поред опозиционе ВМРО-ДПМНЕ њему противи и више мањих партија од којих су неке део владајуће коалиције.
Није мало ни оних који верују да би, уколико се под овим условима уклони бугарски вето, дошло до додатног нарушавања кредибилитета ЕУ у региону јер би Европска унија у том случају прихватила националистичку логику Владе у Софији.
Скопље већ 17 година чека на отварање преговора о приступању са Европском унијом. У чекаоници за чланство најпре је годинама држала Грчка која је инсистирала да име државе буде такво да се направи дистинкција између “античких Македонаца“ и “македонских Словена“, а у имену “Македонија“ Грци су препознавали и наводне теротирајалне аспирације словенских Македонаца. Тако се дошло до измена државе Северна Македонија и “македонског“ дентитета.
