Филм „Пуцњи у Марсеју“ прати судски процес терористима који су били саучесници атентатора Владе Георгијева Черноземског, који је убио краља Александра од Југославије и министра спољних послова Француске Луја Бартуа, 9. октобра 1934. године у Марсеју. На годишњицу убиства у Комбанк дворани филм ће бити премијерно приказан пред публиком у Србији.

(фото А. Васиљевић)

Тројица терориста: Звонимир Поспишил, Мијо Краљ и Иван Рајић оптужени су за саучесништво у атентату на краља Александра и Луја Бартуа. Кроз филм Пуцњи у Марсеју се прати судски процес овој тројици оптужених.

Редитељ и сценариста филма, Гордан Матић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, напоменуо је да без обзира колико је било тешко реконструисати догађаје од пре више од 80 година, свакако је било потребно.

„То је један професионални изазов драматизовати догађај о коме се пре свега мало зна код нас, али ми смо то радили на основу оригиналних стенограма које смо добили са суђења који су забележени током самог процеса и 80 одсто филма је драматизација стенограма. Оно што се изговара у судници, заиста је речено“, наглашава Матић.

Током истраживања и рада на филму аутори су доста тога открили што у историји није било непознато, али се тиме нису превише бавили, а нарочито не у кинематографији. Овај процес се дешавао у години која се сматра прекретницом у историји Европе. Хитлер је постао фирер. Мусолини и Хитлер се први пут упознају и склапају савезништво.

„Многе ствари на историјској сцени су се дешавале у недељма пред овај атентат. Тако да је овај атентат био једна од искри која ће се десити и запалити пар година касније. Чак је и наша теза филма да је Други светски рат почео пуцњима у Марсеју и да су прве жртве Другог светског рата Луј Барту и Александар Карађорђевић“, напомиње редитељ и сценариста филма.

Главног тужиоца на процесу оптуженима у филму глуми Владимир Алексић. Тужилац током процеса настоји да докаже тезу да су сви оптужени били учесници атентата иако су се они све време бранили да нису терористи.

„За мене је овај филм био јако значајан зато што смо га радили и били буквално закључани све време снимања и то је једна врста између позоришта и филма, тако да је било јако лепо искуство и са осталим колегама попут Светозара Цветковића, Тихомира Станића, Гордана Кичића и осталих глумаца. Увек је за глумца занимљиво и интересантно када игра неку улогу која је базирана на некој истинитој причи и догађају, а поготово овако једна прича која је за све нас изузетно историјски значајна“, истиче Алексић.

Тог 9. октобра је брод Дубровник којим је пар дана раније краљ Александар испловио из Зеленике крај Херцег Новог, приспео у марсејску луку. Оно што је занимљиво, како подсећа Гордан Матић, сви су знали, па и сам краљ да се припрема атентат и да су атентатори у Марсеју.

Знао је Интерпол, односно Међународна полицијска организација, како се тада звао, обавештајна служба Француске, наша обавештајна служба. Сви су знали да се спрема атентат, а он се ипак догодио у 16.20.

Брод је приспео нешто пре 16 часова. Краљ се искрцао и неких педесетак метара касније док је седео у отвореном аутомобилу пришао је један од терориста, професионални убица, Влада Черноземски, и пуцао у њега.

„Черноземски је већ био осуђиван у Бугарској, а иначе је рођен на граници Бугарске и Македоније. Користио је безброј имена – Величко Керин, Владо Георгијев, Петар Келеман… Он је био професионални убица без пуно идеологије. Он је и Диму Хаџидимова, посланика у бугарском парламенту убио на степеништу. Био осуђен на смрт, па ослобођен. Касније је имао још тих убистава за ВМРО бугарски и он је био плаћен за то. Није био идеалиста и није припадао усташком покрету“, наводи редитељ и сценариста филма Пуцњи у Марсеју.

Филм говори и о неким стварима које су изостављене са тог суђења, додаје Матић. Ништа мање нису интересантни ни ти онирички делови филма урађени по извештајима Станислава Винавера и архивске грађе осталих сведока са тог процеса.

„Оно што није смело да се каже и оно што није речено током процеса можда ће за неке бити занимљивије од онога шта јесте речено“, сматра Матић.

Светска премијера филма Пуцњи у Марсеју је била на Фестивалу у Херцег Новом, симболично, недалеко од луке из које је краљ Александар испловио. Оно што је било очигледно, како наводи Владимир Алексић, публика је била веома заинтересована за ову причу и дубоко их је дирнуло то сазнање шта се све дешавало.

После премијере филм Пуцњи у Марсеју је у редовној биоскопској дистрибуцији.