Библиотека Филозофског факултета у Скопљу организована је одмах у почетку рада факултета, од јесени 1920. године најпре као централна, да би временом биле формиране и посебне библиотеке за сваки семинар (катедру), како је који осниван: српска и југословенска књижевност, лингвистика, наионална сторија, философија, педагогија, немачки језик и књижевност (1920/21), француски језик и књижевност (1924), као и упоредну књижевност (1926). Оваква организација библиотеке остала је све до 1941. и немачко-бугарске окупације.

Филозофски факултет са библиотеком у Скопљу

Почетни књижни фонд библиотеке (1920) је био око 10.500 наслова (30.000 примерака).Библиотека је већ 1930. године располагала са више 60.000 књига, а 1937. са преко 65.000 научних јединица и монографија и далеко већи број свезака. У њој су били заступљени универзитетски уџбеници и научне публикације из области хуманистичких и друштвених наука: књижевности, етнологије, географије, историје и тако даље. Фонд је такође садржао наслове значајних  приручника (енциклопедије, речници, библиографија) и приближно 300 наслова периодике.

Након Другог светског рата, приликом оснивања (обнове) Универзитетске библиотеке у Скопљу, затечен је фонд од 150.000 библиотечких јединица, од којих је свакако већина била из фонда библиотеке Филозофског факултета.

Највећи део финансијских издавања првих година рада факултета одлазио је за увећавање фонда библиотеке. Како би се што пре набавиле оне најпотребније, а неопходне за рад факултетских семинара, прве године рада 1920/21. факултет је послао неколико својих професора у иностранство, који су по унапред стручно састављеним списковима, набављали велики број издања. Радослав Грујић ишао је у Чешку, Аустрију и Бугарску, Светомир Ристић у Немачку, а Грго Новак у Италију.

Значајан део фонда попуњаван је захваљујући несебичности многих дародаваца књига и својх приватних библиотека. У време након ослобођења и обнове земље, а тиме и опљачканих и спаљених библиотека, велики поседник из Сенте, Јован Јоца Вујић, намеравао је поклонити држави своју обимну приватну библиотеку и музеј.

Јован Цвијић

Након самог оснивања факултета, професор Тихомир Ђорђевић је предложио ректору универзитета Јовану Цвијићу да једним писмом умоли г-дина Вујића и свој поклон дâ тек основаном Филозофском факултету у Скопљу. Већ 13. марта 1920. Цвијић у свом извештају обавештава Савет да је мецена Вујић пристао на предлог и да ће велики део своје библиотеке и музеја уступити скопском факултету, међу којима и доста старих, ретких и драгоцених књига. Такође треба споменути и Ранка Воркапића, судију у Сремској Митровици, који је је даровао библиотеци сва издања Српског књижевног гласника од 1. септембра 1920. па све до 1930. године.

Велики број књига и издања поклонили су и научне институције као што су:Матица српска из Новог Сада, Српска краљевска академија из Београда, Југославенска академија знаности и умјетности из Загреба,Српски семинар београдског универзитета, Српска књижевна задруга, Друштво Св. Саве из Београда, Коларчева и Чупићева задужбина, скоро све издавачке куће, установе, појединци  и т.д.

Прва јавна библиотека у Скопљу

Поред библиотеке, факултет је располагао и својом читаоницом, која је била отворена како за студенте, тако и за сво остало грађанство. Јавна читаоница је отворена у јесен 1921. године, одлуком Савета Филозофског факултета. На тај начин, захваљујући Филозофском факултету, Скопље и околина добили су своју прву јавну читаоницу и прву јавну општенаучну библиотеку, са оствореним и слободним приступом. Библиотека је често, као и сам факултет, у свакодневном говору називана универзитетском. Библиотека се налазила у самој згради Филозофског факултета, од свог оснивања па све до 1963. године, располагавши са 50-ак читатељских места и 10-ак библиотекара.

Народна и универзитетска библиотека “св. Климент Охридски” Скопље

Тиме је факултетска Библиотека обављала осiм примарне научно-истраживачке и академске и јавну просветну функцију. На њеним темељим, простим преименовањем и преузимањем фонда, 23. новембра 1944. године је основана данашња модерна Национална и универзитетка библиотека „Св. Климент Охридски“ – Скопје.

Народни универзитет

Врло распрострањени y напреднијим земљама давно пре рата, народни универзитети су ce интезивнје оснивали y Јужиој Србији, тек након Првог светског рата, први такав јануара 1922. године у Призрену.

Ради популисања науке и развијања интереса за слободно научно образовање, одржавали су поједини наставници факултета с времена на време јавна, популарна научна предавања. Ради тога у Скопљу je основан народни универзитет 1922. иницијативом наставника Филозофског факултета и уз сарадњу средњошколских наставника Гимназије и Учитељске школе у Скопљу, као и других јавних, културних и научних радника.

Рад народног универзитета трајао је непрекидно од 1923. године и састојао се у следећем: од октобра до маја месеца држана су јавна предавања сваке недеље једанпут или два пута; држани се стални курсеви из живих језика и појединих наука. Осим у самом Скопљу, јавна предавања су организована и по селима у околини Скопља. Како је временом одзив грађанства био велики, Савет факултета је донео одлуку да се од зимског семестра академске 1923/24 године држе сваке недеље после подне јавна научна предавања за широку публику. Предавања су држали испочетка само наставници факултета, као интерна секција самих професора, захваљујући чијој преданости и личној иницијативи је  народни универзитет функционисао и опстајао.

Децембра 1925. године створен је посебан Одбор за Народни универзитет при Филозофском факултету. Њега су чинили, осим професора факултета и представници грађанства, а предавања су се почела држати у Просветном дому у Скопљу. Последња правила ове установе утврђена су 30. децембра 1927. године, која од тада има званичан назив; „Народни универзитет у Скопљу и Јужној Србији“.

У годинама које следе, Народни универзитет, као и сам факултет запашће у период кризе, што је довело до замирања активности, али не и потпуног гашења. Наиме већ након формалног конституисања народног универзитета 1927. постојала је опасност да би факултет могао бити укинут. Ова могућност још озбиљније је разматрана од стране Министарства просвете и 1933. Овоме треба додати и почетак „Велике депресије“ – прве модерне светске економске кризе 1929. године.

Јосиф Михаиловић

Захваљујући ангажовању и свесрдној помоћи Градског поглаварства на челу са арх. Јосифом Михаиловићем и Хигијенског завода  из Скопља, у јесен 1934 године, рад народног универзитета бива обновљен у пуној мери и значајно унапређен. Од те године функционише као Градски народни универзитети имао је свој Управни одбор који ce бринуо о свему што ce односи на његов рад и одржавање, као и на везе с другим сличним установама.

Од његове обнове па све до краја постојања одржан je велики број јавних, добро посећених, предавања из разних научних области, често пропраћених филмским проекцијама. Врло корисну новину претстављала су предавања за децу уз филмска приказивања подесних дечјих комада, бајки и др. Његове музичке приредбе са предавањима из историје музике, као и популарна предавања лекара Хигијенског завода, развијали су широко интересовање код слушалаца из свих друштвених слојева. У оквиру његове делатности предавања су одржавале и разне националне и културне организације: Народна одбрана, Јадранска стража, женска и домаћинска удружења, соколи, скаути, трезвењачка друштва, чланови Феријалног савеза, Аеро-клуба и др. С времена на време држали су на њему своја предавања и наши најпознатији научници из Београда.

Никола Вулић

У току школских година Скопски народни универзитет одржава течајеве из српског, француског, руског, немачког и енглеског језика. Чест гост на предавањима Народног универзитета у Скопљу био је и чувени археолог, академик и професор на београдском Универзитету, Никола Вулић, који је открио богато археолошко налазиште у Требеништу код Охридског језера, римско позориште код Злокућана у околини Скопља…

Основан крајем 1922. године, Народни универзитет у Скопљу, као најважнији, као највећи, општи народни и главни у Јужној Србији, основао је више народних универзитета по разним градовима и селима Јужне Србије, Тетову (1927), Дебру, Битољу, Прилепу, Ђевђелији, Охриду, Штипу, Приштини, Вучитрну итд. Од скопљанског је старији био само народни универзитет у Призрену, основан јануара 1922. године.

Народни универзитет у Скопљу почео је да издаје своја штампана предавања, као своју библиотеку. До 1930. године изашла је 1 свеска објављених предавања, касније много више, нарочито после 1934. године.

Осим општих народних универзитета, постојале су и уже струковне секције које су се старале за опште описмењавање и образовање својих чланова. У ово време су у Скопљу постојале и културно-просветна секција Радничке коморе, секција Југословенског учитељског удружења , културно просветни одсек Југословенског радничког савеза итд.

Друштво за српскохрватски језик и књижевност

Основано је 1926. године под утицајем наставника Филозофског факултета y Скопљу, ово je друштво окупило и многе наставнике средњих школа. На друштвеним скуповима су се расправљале теме из области језика, народних умотворина Јужне Србије, српскохрватске књижевности и наставе језика и књижевности y средњим школама. Неки од објављених издања друштва су: Есеј о Милошу Перовићу, Југословенска мисао, Настава српскохрватског језика y средњим школама и језик и народна култура итд. Друштво je покренуло акцију за подизање споменика песнику Милошу Перовићу, који је  откривен 1938. године о двадесетогодишњици песникове смрти.

При Филозофском факултету је 23. априла 1939. године основано и „Стручно удружење за српскохрватски језик и књижевност“, које је функционисало при катедри за српскохрватски језик и књижевност

Српско географско друштво – одсек у Скопљу

Основано je 1922 г. иницијативом професора Филозофског факултета y Скопљу. Чланови друштва били су и многи наставници средњих и стручних школа. Друштво се првенствено бавило организовањем јавних скупова и предавања, на којима су се читали стручни радови из географије, етнографије и фолклора Јужне Србије.

Војислав Радовановић

Највећи део прочитаних радова објављиван je y Гласнику Скопског научног друштва и другим стручним часописима. Ови радови претстављају, како тада, тако и данас, значајне прилоге научном изучавању географије, петрографије и етнологије  Јужне Србије.

Некадашњи асистент чувеног Јована Цвијића, професор географије и етнологије скопског Филозофског факултета (од 1926. г.), председник Музеја Јужне Србије од 1937. и од 1940.  дописни члан Српске краљевске академије, Војислав Радовановић, био је најзаслужнији што је друштво било изузетно активно у свом раду, а њихова предавања увек посећена, са честим ангажовањима угледних професора са других факултета.

Педагошко друштво у Скопљу

Основано је 1937 године од стране професора,  сарадника у настави и студената одсека (катедре) за Педагогију Филозофског факултета у Скопљу. У сагласности са својим прокламованим циљевима и задацима, друштво је окупљало педагошке раднике Филозофског факултета, средњих и основних школа Скопља, као и студенте одсека за педагогију, са којим је природно одржавало тесну везу. За разлику од педагошког одсека, који се природно бавио стручним и научним приступом у науци, друштво се посветило јавном раду, ширењу педагошке науке у пракси и међу грађанством, односно имало је доминантно јавно-образовну компоненту својим активностима, а пре свега кроз форму јавних скупова, предавања и трибина. Осим тога, друштво се активно бавило и питањима савремених педагошких проблема, начину примене савремених достигнућа педагошке науке у пракси, а бринула се о издавању корисних педагошких дела, као своју библиотеку.

(Наставиће се)

приредио:

Милош Стојковић, КГ5

Српски културно информативни центар Спона– Скопље