Југословенски музичари, пре грађанског рата, пркосили су ограничењима технологије како би направили врхунски електро-поп у социјалистичкој утопији, почиње текст објављен у „Гардијану” о диско, постпанк и електронској поп музици насталој у Југославији, а која је данас скоро потпуно заборављена.
Текст је својеврстан подсетник на време Бобана Петровића, београдског музичара, ди-џеја и власника клубова, затим пионира електронске музике у Београду Зорана Врачевића и Зорана Јевтића, почетака македонских уметника Кирила Џајковског и Милча Манчевског, Михе Краља из Словеније…
“Ова земља више не постоји јер се распала на делове након рата у деведесетим годинама. Али пре него што су се појавиле линије економских и етничких подела, Југославија је прешла границу између Истока и Запада те на неко време постала успешан социјалистички експеримент с отвореним друштвом и живахним културним животом. Југословенска диско, постпанк и електронска музика напредовала је седамдесетих и осамдесетих година, али је углавном била заборављена све до недавних напора хобистичких архивиста и специјалних издавачких кућа, пише британски Гардијан.
Почело је опсесивно копање по овом заборављеном кутку попа, поновним издавањем носача звука (попут компилације Поп Нот Поп, коју је објавила издавачка кућа Лигхт ин тхе Аттиц или онога што ради Дисцом, независна продуцентска кућа чија је мисија промовисање ретке и заборављене музике са простора бивше Југославије) или објавама на Јутјубу, на којем канали с југословенском музиком имају стотине хиљада прегледа. Ова је музика стигла чак и до Кендрика Ламара када је продуцент 9тх Wондер искористио песму ‘Остави траг’ југословенске групе Септембар из 1976. године за Ламарову песму ‘Duckworth’
