Упркос суши, ова година је донела пуно меда, посебно када говоримо о багремовом меду који је за пчеларе најважнији, па због тога што га има доста, малопродајна цена није знатно промењена, али је цена у откупу на велико нижа него прошле године, каже за Танјуг председник Београдског удружења пчелара Станко Рајић.
„За разлику од претходних година ова је била и више него добра година, не могу да кажем рекордна али близу тога”, каже Рајић и додаје да када година почне добро и њен преостали део је добар.
Што се тиче извоза Рајић је казао да је тренутно стање мировања јер још нико није изашао са јасном ценом, па то код пчелара оставља сумњу.
Он је додао да је Савез пчеларских организација Србије пре две године пустио у рад погон за откуп и прераду меда у Рачи, а са идејом да се већина меда произведеног у Србији откупи и пласира на иностраном тржишту преко тог погона, како би се, како истиче, постигла што је могуће виша цена.
Због појаве и све већег присуства фалсификованог меда на тржишту, Рајић каже да се годинама уназад улажу изузетни напори да се то сузбије и да је хемијска анализа меда једини сигурни и прецизни показатељ.
„На Светском конгресу меда у Канади, 2019. чак 40 одсто узорака меда је било неисправно. Обичном грађанину је јако тешко да процени да ли је мед прави, и без хемијске анализе то је јако тешко”, каже Рајић.
Додаје да Београдско удружење пчелара у Центру за испитивање намирница сваке године ради хемијску поленску анализу меда из малих урбаних пчелињака сваке године и тако добију потврду да је мед беспрекорно чист.
