На данашњи дан, 1941. године, у недељу на православни Ускрс, бомбардован је Београд. Без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. За четири дана бомбардовања употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.
Историчар Дејан Ристић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је било више разлога за бомбардовање Београда.
Рушевине у Београду
Као први, навео је демонстрације 27. марта које су биле јавни шамар, како је рекао, пре свега Срба нацистичкој Немачкој. Истакао је да су Срби показали да су се Срби јавно декларисали као антифачистички народ.
Други разлог, према Ристићевим речима, било је учешће и победа Срба у Првом светском рату. Навео је да је Хитлер означио напад на Београд тако да има све карактеристике одмазде.
Бруталан одмазнички удар Немачке
Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому и јединице противваздухопловне одбране Ваздушне зоне Београд.
Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.
Бомбардовање Београда
Према Ристићевим речима, домаћи ваздухопловци су јуначки узлететли и покушали да одбране небо, али је то ипак била борба Давида и Голијата. Зато је битка за Југославију изгубљена а војска је капитулирала 18. априла.
Разарање Београда
Током бомбардовања Београда страдала је и Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу.
Уништени су до темеља сама зграда и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувек изгубљено.
Истог дана почео је и немачки напад на Грчку. Ристић, међутим, каже да је Хитлер тражио да се направи јасна разлика између напада на Југославију, посебно на српски део, и на Грчку.
Рушевине
Додаје да је изјавио да му је жао што мора да ратује против племенитог грчког народа.
Зато наводи да је Атина, срећом спасена за добробит читавог човечанства а над Београдом је одржана лекција свима у Европи који би се дрзнули да пруже отпор нацистичкој Немачкој.
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије
На данашњи дан, 6. априла 1941. године, приликом нацистичког бомбардовања Београда погођена је и Народна библиотека Србије. Уништени су до темеља сама зграда, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувек изгубљено.
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату обележен је обраћањем управника Ласла Блашковића у електронској форми који је, између осталог, подсетио на све што је уништено.
Косанчићев венац
“Реч је о 1.300 ћирилских рукописа, од којих око 100 рукописних књига на пергаменту, 200 старих штампаних књига и инкунабула, повеље, богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, збирка писама значајна за политичку, културну и књижевну историју, збирка старих карата и слика, око 300.000 примерака књига. Нестали су и комплети свих српских часописа, алманаха и календара, као и изванредна збирка српских и страних новина”, навео је Блашковић.
Овај трагични догађај, подсећа РТС, овековечио је ликовни уметник Антон Хутер (1905-1961), насликавши призор спаљене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду. Слика се чува у националној библиотеци.
