Господине председниче.
У предизборним данима председничких избора, гледајући Вас у једној ТВ емисији, био сам заиста пријатно изненађен Вашим познавањем НБА лиге. Али протеклих неколико дана, не могу да се отмем утиску да смекшавањем суђења у НБА лиги у смислу толерисања тзв. корака, да сте то смекшавање прихватили и Ви – па те „кораке“ можемо срести у Вашој реторици.
„Омладина зна све српске турбо-фолк песме, а ниједног бугарског глумца“, кажете у једном скорашњем интервјуу за један бугарски медиј. Ту долазимо да тих Ваших „корака“. Нећу се бавити поређењем политичко-историјских односа са Београдом и Софијом, већ ћу се на поменутој реченици задржати из чисто културних разлога.
Из реченог, стичемо утисак да је Ваша перцепција „увоза“ из Србије ништо друго, него турбо-фолк. Господине председниче, из Србије „увозимо“ и не мали број правих уметника, чија имена омладина баш, али баш добро зна. Омладина зна ко су Београдски синдикат, Ђорђе Балашевић, Жељко Јоксимовић, Јелена Томашевић, Марчело, зна песме Томе Здравковића…
Мислите ли да омладина у Македонији не зна ко су Азис, Гергана, Преслава, Анелија…? Да не зна шта су Планет и Пајнер? Ако да, зашто тако мислите? Јесте ли их питали?
Упоређујете турбо-фолк и глуму! То је исто као да ја сада кажем „Председник је експерт за НБА, али нема појма о шкотском фудбалу“. Те су две ствари неупоредиве!
Када већ помињете глумце и филмска студија. Омладина зна и српске глумце, филмове и серије, господине председниче. Зна ко је Никола Којо, ко је Драган Бјелогрлић, ко су Милена Дравић, Драган Николић, Небојша Глоговац… гледали су „Вратиће се роде“, „Небеску удицу“, „Хадерсфилд“, „Срећне људе“, а гледају и тренутно најбољу балканску серију „Сенке над Балканом“, у којој игра читава једна плејада македонских глумаца. Знају и Мома Капора, Душка Радовића, Мирослава Мику Антића… још више, знају и тројицу српских рукометаша који су себе уградили у првој европској титули РК Вардар.
Зашто мислите да омладина не зна бугарске филмове, глумце, па и писце? Јесте ли их питали?
Претпоставимо да су бугарски уметници заиста запостављени. Јесте ли се питали зашто је то тако? Јел` им неко забранио? Можда су бугарски културни радници у Македонији затајили, можда су они одлично одрадили свој посао али није било одзива, а можда претпоставка да су запостављени уопште и није тачна… можда, можда, можда… све је „можда“, али ево – питајте их, како би знали тачно.
Господине председниче, не можете генерализовати омладину. Свако је индивидуа за себе, и сам бира шта ће да прати. Имате оних који ће слушати Цецу и Преславу, али имате и оних који ће радије да послушају концерт Стефана Миленковића или погледати изложбу Ангела Ганева. Имате оне који знају ко су Сале Ђорђевић, Новак Ђоковић (који је пре неколико месеци у јеку Вимблдона запевао „Македонско девојче“) и Христо Стоичков, али имате и оне који не знају сопствене македонске празнике и знамените личности. Свако САМ бира начин на који ће инвестирати у себе.
Уместо да се бавите поређењем колико омладина познаје српску и бугарску јавну сцену, боље искористите свој утицај да македонска омладина прво упозна Крстета Петкова Мисиркова, Петрета М. Андреевског, Лазара Личеноског… да македонски аутори стигну и до најскромнијих сеоских библиотека и домова културе, и да на трговима „царују“ македонски уметници. Без тога, критика према (не)познавању српске и бугарске јавне сцене је ништа друго него обичан, промашен шут за победу.
П.С. Као познавалац НБА, верујем да ћете уочити да је ово 8 „корака“. У кошарци – нешто неприхватљиво и недопустиво, али нешто што се данашњим играчима често зна поткрасти. А као сведок оног подостарелог НБА са Мајклом Џорданом, Тимом Данканом, Хакимом Олајџувоном, Роном Старксом…, верујем да ће Вас поређење довести до тога колико је НБА лига била лепша без тих 6,7,8 „корака“.
Топао и срдачан српски НЕтурбофолкерски поздрав!
Никола Здравковић
