Према писању „Политике“, укупна штедња становништва Србије наставила је раст у првој половини 2022. године, што је показатељ очуваног поверења грађана у домаћи финансијски систем, саопштила је данас Народна банка Србије.

Динарска штедња је током последњих 10 година повећана за готово пет пута и крајем јуна 2022. достигла ниво од 85,9 милијарди динара.

При томе, половина овог раста остварена је у последње три године, до избијања кризе у Украјини, и поред смањења каматних стопа и негативних утицаја пандемије. Истовремено је дошло и до позитивних промена у рочној структури у виду раста учешћа дугорочних депозита, напомиње централна банка.

И девизна штедња бележи раст у последњих десет година, са 7,9 милијарди евра половином 2012. године на 13,2 милијарди евра половином 2022.

НБС предочава да је јачање глобалне неизвесности, као последица избијања кризе у Украјини, која се крајем фебруара надовезала на двогодишњу пандемију, имало за последицу рекордну тражњу грађана за страном готовином, што је довело до одређене промене валутне структуре штедње у корист девизне, на рачун динарских депозита, преноси Танјуг.

Захваљујући активностима НБС којима је очувана стабилност курса динара према евру и омогућено несметано снабдевање домаћег финансијског сектора страном готовином, ова кретања су већ током априла заустављена. Од маја су поново присутни апрецијацијски притисци, а од јуна је настављен раст динарске штедње.

Најновија полугодишња анализа исплативости штедње, урађена за период од јуна 2012. до јуна 2022., потврдила је већу исплативост штедње у домаћој валути. Пресудни фактори који су допринели таквом резултату су, пре свега, постигнута и очувана макроекономска стабилност дужи низ година, више каматне стопе на динарску штедњу у односу на штедњу у еврима и неопорезивање динарске штедње.

Уз то, на већу исплативост утицале су благовремено донете мере монетарне и фискалне политике с циљем ублажавања негативних ефеката кризе изазване пандемијом и ескалацијом сукоба у Украјини. Штедња у домаћој валути орочена на годину дана и занављана у периоду од 10  година била је исплативија од депозита положеног на исти рок у еврима. Штедиша који је штедео у динарима, добио би на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2022. преко 44.000 динара (готово 380 евра) више од штедише који је на девизну штедњу положио евре у истоветном износу.

И незанављана штедња у домаћој валути орочена на годину дана у претходних десет година била је исплативија, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода. Динарски штедиша, који је од јуна 2021. године штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у јуну 2022. преко 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио идентичан износ у еврима.

Што се тиче депозита орочених на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 89 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године, динарска штедња је била атрактивнија у свим двогодишњим потпериодима.

Из НБС-а закључују да је, без обзира на то да ли је штедња орочена на кратак или дуги рок, у претходних десет година било исплативије штедети у домаћој валути.

У саопштењу се такође констатује да се одржање стабилности на девизном тржишту током прва четири месеца ове године још једном показало кључним за смиривање тензија, тако да су се од средине априла депрецијацијски притисци значајно смањили.

Од маја до данас, услед обновљених апрецијацијских притисака, НБС је интервенисала куповином преко милијарду евра. И поред знатне нето продаје девиза у овој години, углавном у прва четири месеца, девизне резерве су остале на високом нивоу и на крају јула су износиле 15 милијарди евра.

Упркос геополитичким тензијама, учешће јавног дуга у пројектованом БДП-у за 2022. годину је у јуну смањено на ниво од 53,2 посто са 56,5 процената на крају 2021., а учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) и у јуну је износило 3,3 одсто, наводи се у саопштењу НБС.