Оне су Василија Вукотић, Милунка Савић, Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић, а њима у част одржана је трибина у Београду

Оне су биле неустрашиве кад је на целом свету владао страх. Оне нису поклекнуле у време светских ратова. Оне су својом неустрашивошћу постале симболи страдања, хероизма и човекољубља… Оне су Василија Вукотић, Милунка Савић, Милица Тепић, Хилда Дајч, Диана Будисављевић. Њима у част одржана је трибина у Београду.

– Ова недовољно позната и увек интригирајућа прича „О неустрашивим женама у великим ратовима” посвећена је култури сећања на минуле догађаје, племените и херојске жене.

Међу женама чије се име изговара са поштовањем је Милунка Савић, српска јунакиња балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Kњаз Михаило”, познатијем као Гвоздени пук и једна од жена са највише одликовања у историји ратовања.

Милунка Савић симбол је храбрости, поштења и скромности. Учествовала је као добровољац и у Првом и у Другом балканском рату. Мењајући свога брата Милуна јавила се, такође као добровољац, када је почео Први светски рат. Како је недавно рекао др Видоје Голубовић, један од аутора књиге о Милунки, она је вешто скривала да је дама и молила је бога пре да погине него да буде рањена. Али судбина је хтела другачије. Када ју је први пут погодио куршум, а рањена је девет пута, сазнало се да се иза мушке одеће крије жена. Хтели су тада да је избаце из строја, нудили јој да буде болничарка, куварица, али је она одбила. Успела је да остане са саборцима и са српском војском прешла албанску голготу. Њена храброст, нажалост, брзо је заборављена. Између два светска рата радила је као чистачица у Министарству иностраних дела, а после Другог светског рата у неким од скадарлијских кафана. Упркос томе, од своје мале плате, одшколовала је тридесеторо деце.

Василија Вукотић је још једна од хероина ратова. Била је „црногорска вила”, кћи сердара Јанка Вукотића. Изузетно образована, већ са 15 година учествовала је као болничарка у балканским ратовима, а затим се прикључила војсци и у Великом рату. Једина је жена која је учествовала у борбама на Мојковцу – бици која је отворила врата спаса српској војсци.

Милица Тепић, позната као Мајка Кнежопољка, овековечена је на чувеној ратној фотографији Жоржа Скригина, која је обишла свет. Фотографија из јануара 1944. кроз лик мајке Милице са сином Бранком на леђима и кћерком Драгицом, представља симбол страдања у Другом светском рату народа Kозаре и Поткозарја. Милица је и симбол борбе за опстанак мајке која није хтела да се препусти судбини, нити дозволи да са децом заврши у озлоглашеном логору Јасеновац.

Хилда Дајч, двадесетогодишња београдска Јеврејка добровољно је отишла у логор на Старом сајмишту како би помогла својим болесним и немоћним сународницима. Убрзо је схватила да корача путем који води у смрт. Оставила је дирљива писма која сведоче о њеном неустрашивом, дубоко хуманистичком и трагичном путу. Писма која је написала Хилда редак су документ који говори у каквим су условима живели Јевреји у логору на Сајмишту, од децембра 1941. до маја 1942. године.

Диана Будисављевић – После напада Трећег Рајха на Краљевину Југославију и завршетка Априлског рата 1941. године, судбина српског цивилног становништва, пре свега деце у НДХ, неодвојиво је везана за Аустријанку Диану Будисављевић. Упамћена је по преузимању неколико хиљада српске деце из јасеновачких логора у току лета 1942. али неопходно је сачувати од заборава и Дианину упорну борбу да се спасеној деци обезбеде смештај, храна, медицинска нега, одећа и остале потрепштине, али и да се најмлађима сачува идентитет, како би сазнали ко су, чији су и одакле су.