Овог четвртка (27. октобар у 12 часова) у Кинотеци Македоније свечано ће се обележити Светски дан аудиовизуелног наслеђа, представљањем Блу-реј издања – првог македонског играног филма “Фросина”, у режији Војислава Нановића, као и промоцијом књиге „Иницијација и покајање – доминантни топос у наративном дискурсу руског филма у 21-ом веку”, аутора др Атанаса Чупоског и п
Промотери књиге биће проф. др Лидија Стојановић – Лафазановска и директор Кинотеке – Владимир Ангелов.
Наиме, Кинотека Македоније и ове године обележава 70 година од првог македонског играног филма „Фросина“, снимљеног далеке 1952. године, у режији Војислава Нановића, у продукцији тадашњег државног филмског продуцента „Вардар филм“.
“Фросина” и “Мирно лето” Димитрија Османле дигитално су рестаурирани прошле године у лабораторији “Клик филмс” у Загребу.
– Дигитализација македонског играног филма је једна од основних делатности наше установе, која је једина институција у земљи чији је посао да брине о заштити и очувању националног аудиовизуелног наслеђа – поручују из Кинотеке.
“Фросина” је први македонски дугометражни филм, по сценарију писца Владе Малеског, а режирао га је Војислав Нановић. Премијера је одржана 28. јуна 1952. године у биоскопу „Култура” у Скопљу. Снимљен је у црно-белој техници, на траци од 35 мм, у трајању од 79 минута. Блу-реј диск се појављује у част 70-те годишњице од снимања овог изванредног дела.
Жанр филма је социјална драма о постојању, животу на Печалбару, Другом светском рату и трагедији мајке која је јуче изгубила једино дете. Насловну улогу тумачи Мери Бошкова (Фросина), а остале улоге тумаче Ацо Јовановски (Климе), Петар Вељановски, Нага Подерегин, Петре Прличко, Илија Џувалековски…
Продуцент филма је „Вардар филм“, директор фотографије је Киро Билбиловски, композитор музику Трајко Прокопиев, сценографију Милан Васић, а асистент режије Трајче Попов.
Редитељ Војислав Нановић, македонског је порекла, из Дојрана (рођен је у Скопљу, 12. августа 1922. године), а када је имао пет година са породицом се сели за Београд, где је и умро 1983 године, два дана пре свог 61-ог рођендана.
Пре снимања филма „Фросина”, био на вишемесечном студијском боравку у Лондону, где је специјализовао филмску режију и где му је колега био један од најзначајнијих аутора европског филма 20. века, шведски редитељ Ингмар Бергман.
Сценарио за „Фросину“ написао је писац Владо Малески, који је касније сведочио да није имао претходног искуства у писању сценарија и да је то за њега био директан улазак у професију…
