Филмска прича која дочарава трагичну судбину српског становништва протераног 1995. године током хрватске војне акције oд значаја је за образовање и уз адекватне припреме ученика погодна за приказивање осмацима и средњошколцима, оценили су стручњаци ЗУОВ-а
Играни филм „Олуја” редитеља Милоша Радуновића, који дочарава трагичну судбину српског становништва протераног 1995. године током хрватске војне акције са простора Далмације, Лике, Баније, Кордуна од значаја је за образовање и уз адекватне приреме ученика погодан за приказивање, а затим и дискусију у настави историје за основце осмог разреда и средњошколце, оценио је стручни тим Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).
− У српској кинематографији није било много дела посвећених историјским збивањима из времена распада југословенске државе и утолико играни филм „Олуја” има посебан значај. У њему се о ратним страхотама и искушењима говори из визуре обичних, „малих” људи, који настоје да заштите и од страдања сачувају, пре свега, своје породице и завичај за који су нераскидиво везани и који је важан део њиховог идентитета. Аутори приповедају филмску причу која је дубоко хумана, емотивна и буди родољубива осећања. Одликује је и реалистичност, убедљивост и одсуство патетике у приказивању догађаја − образлoжили су за „Политику” стручњаци ЗУОВ-а зашто сматрају да овај филм може и треба да се користи на часовима историје.
Напомињу да је на почетку филма, у уводном тексту о усташким злочинима у Другом светском рату, начињена грешка, јер уместо Независна Држава Хрватска пише Независна Република Хрватска. Будући да је реч о остварењу деликатног садржаја и вишеслојних порука, из овог педагошког завода истичу да је неопходно припремити ученике за пројекцију, а након гледања филма с њима разговарати о томе како су га доживели и схватили, које су емоције осетили, која им се питања намећу…
− За разлику од документарног играни филм, као уметничко дело, не нуди шири контекст одређеног трагичног догађаја, што је неопходно за потпуно разумевање историјских околности, већ се у први план стављају судбине појединих људи и њихова патња. Ученике, осим тога, треба припремити и на неке непријатне сцене, као што су страдање детета од нагазне мине, вађење мртвих људи из земље или спаљивање живог човека. Треба очекивати да ђаци различито познају ову тематику, да ће међу њима бити оних који о „Олуји” врло мало знају, али и оних који потичу из породица које су прошле кроз све оно што се у филму описује. Наставници треба да посвете посебну пажњу размени утисака, каналисању јаких емоција код неких ученика, али и могућем неадекватном реаговању појединих ђака (одсуство емпатије, подругивање…) и разговору о феномену страдања људи у ратним условима. Разговор треба закључити указивањем на значај неговања културе сећања − разјаснили су стручњаци ЗУОВ-а.
Гледање филма, указују, лако се може повезати са садржајима и исходима из програма историје, али и из српског језика и књижевности, грађанског васпитања и по мишљењу стручног тима овог завода представља изванредну подлогу за разговор са ученицима о многим темама – не само о рату, страдању и злочинима.
