По завршетку Првог светског рата процес растакања породичних задруга у руралним срединама у којима су под истим кровом живеле три генерације са више десетина чланова узео је маха. Типичан пример је породица Шпире Стојсављевића из Отишића који је имао три сина: Илију, Ђуру и Јована. На огњишту је остао Илија (ожењен са Анђом – сестром Стојана Шпике), у Раковици код Београда се скућио Ђуро, а парче хлеба у околини Прилепа потражио Јован. Предмет мог интересовања је Јован – Јоцан који је био учесник међуратне аграрне реформе и колонизације у Македонији. Насељен је у Петрову где је створио бројно потомство и подигао угледно домаћинство. Умео је да ствара позитивну атмосферу међу људима, тако да је често биран за кума, а и добио је поверење да једно време буде сеоски кмет.
После животног бродолома у Пелагонији и мукотрпног избеглиштва у окупираној Србији, знатан део Далматинаца је реколонизован у Сутјеску код Зрењанина. Већина „краљевих колониста“ протераних из Прилепског поља трајно је туговала за Далмацијом и прижељкивала да тамо оде на вечни починак. Игром судбине то се десило само Јоцану Стојсављевићу. Елем, по принципу мобе 1964. године окупила се група мајстора да Јоцану поправи трошну, швапску кућу. Пресрећан са изведеним радовима, домаћин изјави да му је на срцу остала још једна жеља да буде сахрањен у завичају. Тог лета је отишао да обиђе брата Илију и ублажи носталгију за завичајем. На прадедовском огњишту изненада му је позлило, тако да је у Отишићу завршио свој животни пут. Сахрањен је поред оца Шпире и своје прве жене (из породице Загорац) и двоје мале деце које је покосила епидемија Шпанске грознице по окончању Великог рата. Његова друга жена Василија (дев Попадић) је млада преминула у Македонији, а трећа жена Марија (дев Устић) почива на сутјешчанском гробљу. Прикупљајући грађу о Јоцановом животном путешествију замолио сам Јовицу Рађена из Отишића да фотографише надгробни споменик и Шпире и Јоцана Стојсављевића. Љубазни земљак Рађен је претраживао по гробљу, али је у близини капеле нашао само споменик Јоцановог брата Илије.
О Јоцану ће бити више речи у филму „Далматински смирај у равном Банату – други део“, као и у другим радовима, а сад би се кратко осврнуо на споменик његовом брату Илији који је исклесан од камена, а дело је руку познатог самоуког мајстора Тодора Устића – Џида из Отишића. Сматра се да је на отишићком гробљу каменорезац Џид исклесао и поставио преко 100 надгробних споменика са препознатљивим православним крстом. Поштујући његово умеће мештани су му поверили и да сагради капелу у гробљу.
Милош Мељанац
