Ми доста дуго негујемо културу заборава и доста тога из прошлости релативизујемо као нешто што се десило и што је прошло и са чим не знамо шта да радимо. Бомбардовање Београда је почетак окупације наше земље, огромног страдања цивила, почетак грађанског рата, а последице тога осећамо и данас, рекао је за РТС историчар Дејан Ристић.

У шестоаприлском бомбардовању Београда уништена је и Народна библиотека Србије, али Хитлер није лично, као неки данас наводе, наредио уништење библиотеке.

„Хитлер је тражио да бомбардовање Београда треба да има карактер одмазде, односно град треба да буде сравњен са земљом а један од циљева била је и библиотека. Грчка је нападнута истог дана али је Атина, за разлику од Београда, поштеђена“, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а историучар Дејан Ристић.

Београд је био проглашен за отворен град и он није смео да буде нападнут а он је брутално бомбардован уз коришћење и запаљивих бомби.

„Уништено је око 80 одсто грађевина у урбаном делу града а сматра се да је страдало између 2.500 и 4.000 што цивила што бранитеља града. Неколико пројектила погодило је директно склоништа због чега тачан број људи никада није утврђен“, истакао је Ристић.

Историчар каже да је Хитлер имао негативан став према српском народу због Првог светског рата али и због 27. марта, због чега је донео одлуку да се, с једне стране, освети, али и да покаже како ће проћи непослушни.

Уништена највећа културна ризница овог дела Европе

У бомбардовању Народне библиотеке уништено је око пола милиона библиотечких јединица.

„Уништена је највећа културна ризница у овом делу Европе и то је највећи културни злочин почињен током Другог светског рата“, истакао је Ристић.

Ипак, и 80 година после бомбардовања, ништа није урађено на месту некадашње библиотеке на Косанчићевом венцу.

„Имајући у виду да је то највећи културни злочин почињен на овом просторима, не постоји начин да оправдамо наше неделање и мислим да је дошло време да у наредним годинама видимо обновљено здање“, нагласио је Ристић.

Према његовим речима, Народна библиотека Србије је још 2012. године тражила да се у катастру парцела на Косанчићевом венцу врати НБС, а пројекат и знање да се она обнови постоји.

„Уколико желимо да назремо будућност, трагове треба да видимо у прошлости. Ако желимо одговорно да приступимо себи данас, морамо да добро познајемо историју света али и националну историју, закључио је у гостовању на РТС-у историчар Дејан Ристић.