СКОПЉЕ: Пре ослобођења, по једним подацима, имало је 38.000 становника, по другим 47.384. По попису који је извршен 1913. год., одмах после ослобођења, 43.847 становника (муслимана 28.604, православних 13.331, католика 401, Јевреја 1.500 и протестаната 11). Крајем 1936 године сам град имао је 66.893, са околним селима 70.969 становника (православних 42.664, муслимана 22.951, Јевреја 3.302, католика 1.873, других 179).

Градски атар са селима са околним селима има око 10.000 хектара. Од 1918 до 1937 год. буџетски издаци износе 350,000.000 дин.; просечно годишњи издаци 18,500.000.

Официрски дом

Главни градски приходи су: трошарина (42%), од осталих такса (38%), од електричне  централе (20%).

Градски дугови на дан 1 маја 1937 год. износили су 43,770.000 динара, а вредност општинских имања износи 48,000.000 динара. 

Железничка станица

Град има одобрени регулациони и нивелациони план. Општина има у својим рукама електричне централе (калоричну и хидроелектричну), водовод и кланицу.

Народна банка и Привредни дом

Од ослобођења до данас Општина је изградила: катастарски премер, регулациони и нивелациони план, четири школске зграде у вароши, једну на селу за 2.500 ученика (са плацевима и намештајем динара 13,300.000), калоричну централу, градску мрежу и трансформаторске станице (12,000.000), хидроелектричну централу на Трески у довршењу са 21 – 25,000.000 к.в.ч. годишње (21,000.000); градски водовод са Рашча са 6,500.000 до 10,000.000 литара воде дневно (17,000.000 динара); дечје летовалиште у Водну; Дом стараца;

Градска болница

Дезинфекциони завод, сточни трг, две отворене пијаце, више трошаринских станица, ново гробље, поправила је више старих школских зграда, уредила кланицу, извела радове на осигурању од Вардара и Сераве; калдрмисала улице од 400.000 м² (за време партиских управа до 1929 г. 86.000 м² из зајма, а за време пословне управе од 1929 до 1936 г. 311.000 м² из редовних буџетских средстава).

На горње радове Општина је утрошила, које од зајмова код Држ. хипотекарне банке, које из својих буџетских средстава суму од 95,000.000 динара.

Банска управа

Приватна иницијатива до 1929 год. подигла је 1.118 нових зграда, у вредности од 130,000.000 динара, а од 1929 до 1936 г., 909 нових зграда вредности од 110,000.000 дин. Значи да је до краја 1936 год. подигнуто приватном иницијативом 2027 нових зграда у вредности од 240, 000.000 динара.

По попису од 1931 год. у Скопљу је било око 10.000 кућа; према овоме 20% становника Скопља живе у новим становима, што се приближава односу у Цириху, који је од градова у Европи после рата највише (22%) изградио нових станова. 

Документ анализе Јосифа Михаиловића 1937.

Од зграда подигнутих приватном иницијативом важније су: Народна банка, Уред за осигурање радника, Трговинско-индустријска комора, Лекарска комора, Вакуфска дирекција, Дечји дом Краља Александра, Студентски дом Краља Петра, дом Кола српских сестара, дом Кнегиње Зорке, дом пријатеља Француске, две соколане, дом Аграрне заједнице, дом Удружења инжењера и архитекта.

Скопље – Ристићева палата

За ово време држава је подигла: Државну болницу (12,000.000); Хигијенски завод (10,000.000); монополске магацине (10,000.000); Народно позориште; куће за особље Железничке дирекције; Лозни расадник; Пољопривредну огледну станицу; Дирекцију шума, све у укупном износу (без војних објеката) око 65,000.000 динара.

Ако се узме да је грађевинска делатност у Скопљу отпочела тек 1921 г., то значи да су за време последњих 15 година држава, општина и приватни утрошили у Скопљу завидну суму од 400.000.000 динара.

Храм славе – св. Архангела Михаила 1934.

Ову делатност је у многоме помогла и Државна хипотекарна банка која је у  самом Скопљу учинила позајмица приватнима, од 1921 до октобра 1937 год. у износу од 87,300.000 динара. За овај исти период Државна хипотекарна банка издала је позајмице у Вардарској бановини, рачунајући ту и Пећ, Ђаковицу и Кос. Митровицу, 146,000.000 динара.

Споменици краљевима Петру и Александру

У ову суму не улазе зајмови појединим градовима и варошицама (заједно са Скопљем), чији укупни износ је 120,7000.000 динара. Укупно од 1921 до октобра 1937 године Државна хипотекарна банка позајмила је које приватним које општинама суму од 345,000.000 дин. А 23 града и варошице (сем Скопља) са укупно 237.116 становника од 1920 до 1937 године утрошили су кроз буџете суму од 510,000.000 дин.

Јосиф Михаиловић

Напредак наших градова за време од ослобођења до данас није онај који смо хтели да буде. Он личи на прво тетурање  детета које ступа у живот. Прикривена конструктивна енергија нашег народа на Југу тек ако се почела помаљати и узимати учешћа у њиховом подизању. Пожелимо да се она у другој четврти века слободног живота потпуно раскрави и од себе даде пуну меру која ће наше градове учинити цветним, удобним и лепим. 

Извор: Арх. Јосиф Михаиловић, Развитак градова и варошица од ослобођења до данас (Отштампано из Споменице двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937), Штампарија „Јужна Србија“, Скопље 1937.