Осветљавањем великих деценијама неправедно потискиваних вредности историјских тргова дела најугледнијег предратног градоначелника Скопља Јосифа Михајловића Јуруковског, Српски културно информативни центар Спона, 15. новембра у Музеју града организује Трибину са фото изложбом о творцу модерног града на Вардару. 

Скопље

У затишју заустављеног реалног вредовања и санкционисања бруталног архитектонског насиља за преображај главног града Македоније политички креираном антиквизацијом “усађивањем” обиља споменика и барокно китњастих здања пројектом “Скопље 2014”, и даље је име предратног инжењера Јосифа Михајловића скривено у дубокој сенци уличице, више сокака старог дела града. А Скопље је – његовом, никада праведно вреднованом заслугом, извучено из чамотиње некадашње турске касабе и утемељено као модеран европски град. 

Михајловић је био најуспешнији председник Градске општине Скопља у два мандата – од 1929. до 1936. и од 1939. до 1941. године, када је, 11. марта, умро. Из тог периода остали су бројни документи, вредни архивски материјали и записи, али и дела за незаборав, неимарски подухвати са којима је кренула модернизација града на Вардару.

Јосиф Михајловић

Део тог значајног архивског метаријала, биће изложен међу фото документацијом и експонатима на изложби у Музеју града. 

Дела за незаборав 

Народна банка и Официрски дом

– За време његовог мандата изграђени су многи значајни објекти од јавног значаја, од којих су многи и данас у функцији и намени за коју су и били саграђени, подсећа историчар Милош Стојковић из Центра Спона, који ће на Трибини говорити о историјским аспектима дела Јосифа Михајловића.

– Градски водовод са изворском каптажом „Рашче“ (1936), водоводна и канализациона мрежа (1937), хидроцентрала „Свети Андреј“ (1938), данас „Матка“ на реци Трески.

Брана Матка

Здање управе Вардарске бановине – данас Собрање – скупштина (1939), Железничка станица (1940), чији остаци после урушавања у земљотресу 1963. чине Музеј Града Скопља, палата Народне Банке Краљевине Југославије 1931. Официрског дома, срушена 1963., наменски објекат за зоолошку секцију Музеја Јужне Србије (1939), Зграда Црвеног Крста у Скопљу (1930), коју је лично пројектовао, а која постоји и данас, Тропски институт – Хигијенски завод, који је данас комплекс Клиничког центра у Скопљу, Окружни уред за осигурање радника (1934) – данас универзитетска клиника „Св. Наум Охридски“, пројекат сопственог дома (1939), који је после 1944 служио као државна резиденција, а од 2010. у њој је смештена Амбасада Албаније. 

Његовим личним залагањем, како подсећа Стојковић, Скопље је добило свој први урбанистички план и премер града, прво аеро фото снимање и попис објеката и становника (1929).

Управа Вардарске бановине

Сам план Скопља, чији је творац, био је употреби све до 1964. године. Фабрика текстила у новој индустријској зони – данас насеље Аутокоманда (1939), за подстицај извоза меса изграђене су модерне градске кланице са хладњацима и фабрика конзерви „Вардар“.

Железничка станица Скопље

Надвожњак и царински терминали око нове железничке станице, зграда Трговачко-индустријске коморе (1939), Лекарске коморе, Дом савеза архитеката и инжењера, два нова моста на Вардару од армираног бетона (1937), нова зграда мушке „Св. Ћирило и Методије“ (на месту данашњег МАНУ-а) и женске гимназије „Краљице Марије“ (на месту данашње зграде Владе), зграда Вакуфске дирекције, нова Медреса ИВЗ у Скопљу која се налазила у ул. Краљице Марије – данас Илинденски булевар, Дечијег одмаралишта„Краљ Александар I“ испод брда Водно,  које постоји и данас, Дом Кола српских сестара, Дом Савеза аграрних заједница, модерна фабрика индустрије дувана АД „Вардар“ (данас стари Монопол). 

Сигнал Радио Скопља 

– Свечано, на Савиндан 1940. пуштен је у етар и сигнал „Радио Скопља“, најстарије и једине радио станице јужно од Београда у Краљевини Југославији, за коју је изграђена и велелепна наменска зграда. Један од првих стручних саговорника новог Радио Скопља, по питању урбанизма, био је председник Градске општине Скопље – Јосиф Михајловић. 

Окружни уред осигурања

Уз то, за време мандата овог највећег градитеља и модернизатора Скопља, изграђено је 280 километара калдрмисаних градских улица, војна скровишта испод брда Водно и Гази баба, проширена је Градска болница, 20 нових раскрсница, неколико тениских и два фудбалска терена на рекреативном острву испод саме тврђаве, а у наставку Градског парка, Градска зелена пијаца у центру града и насипи код Градског парка, корићење реке Сераве и др. Са свим овим реализованим пројектима, Јосиф Михајловић је успео да од Скопља направи модеран европски град од учмале оријенталне касабе. 

Црвени крст

– Више личности у Скопљу је заслужно за развој града, али ако би требало да се бира најпознатији, или најзаслужнији међу најзаслужнијима, свакако би био изабран градоначелник из периода између два светска рата, инжењер архитекта Јосиф Михајловић. То што његова легенда траје све до данас није случајно и све је базирано на његовим изузетним заслугама за град – записао је хроничар главног града Македоније, књижевник Данило Коцевски. 

Визионарске тековине 

На значај пројеката и изградњи ХЕЦ Матка, и каптажи извора Рашче, указује искусни стручњак геолог Сокол Клинчаров. 

ХЕЦ Матка

– Интересантне су и за респект визије које је још тада промовисао Михајловић, о субституцији угља свуда где је то могуће, са хидроенергијом. Ових година то постаје актуелно у свету. А, основна енергетска тековина са Матком, од изузетне важности је њена улога у превенцији од поплава Скопља. Од слива Треске, која је сада комплетирана изградњом брана Козјак и Св. Петка и конечно, за водоснабдевање на регионалном плану, указује Клинчаров. 

Акумулација у кањону Матка

Хидроцентрала Матка је била инсталиране снаге од 4.2 MW и до 2008. године функционисала је као од самог почетка, када су нови соспвеници урадили реконструкцију доводног тунела и изградили нову машинску зграду одмах до постојеће, која је 2016. пренамењена у едукативно-изложбени центар. 

Акумулација „Матка“ је, подсећа Клинчаров, најстарије вештачко језеро у Македонији. Вода из језера се користи за електричну енергију, али и за наводњавање површина у околним селима. У овом језеру се налази подводна пећина Врело, једна од најдубљих пећина у Европи, са дубином од око 203 метра. У кањону Матка откривено је још десетак пећина, од којиј се већина налази на стрмој падини северно од Високог Рида, при крају акумулације. 

Извор Рашче код Скопља

– Јосиф Михајловић је још триесетих година минулог века, као градоначелник изградио је захват извора Рашче и изворску воду сервирао до становништва. У новијој историји водоводни систем Рашче је надграђиван и представља стратешки ресурс за око 50 одсто укупног становништва Македоније. Михајловић ће бити запамћен као оснивач савременог, здравствено, безбедног и квалитетног водоснабдевања са иницијативом и реализацијом захвата врела Рашче, што се историјски показало као врхунски пројекат, каже Клинчаров. 

Извор Рашче се дренира из подножја масива Жеден, просечне издашности од 5.20 м3/сек. на коти 300 м.н.в. што дозвољава дистрибуцију воде гравитацијом, без додатних трошкова… 

Собрање РСМ

Тај, како је у записима остало, „увек елегантни, прави господин продуховљеног изгледа, у рукавицама, говорио је енглески језик готово савршено, без иједне грешке“. Рођен је 1887. у селу Тресонче на западу Македоније.

Образовање је стицао у Скопљу, Солуну, па на одсеку архитектуре Техничког факултета Универзитета у Београду, где је дипломирао у рекордном року. По дипломирању, 1910. упућен је на постдипломске студије архитектуре у Италију. Михајловић је 1911. био у тиму стручњака који су пројектовали зграду Српске академије наука и Градску кућу у Београду. 

Ратник и мисионар 

Михајловић је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату. Прошао је голготе повлачења српске војске преко Албаније. Са острва Крфа, са неколицином учених војника, био је упућен у Америку да прикупља помоћ за припрему пробоја Солунског фронта… Након завршетка рата остаје у САД ради даље специјализације и у Ајови стиче научно звање инжењер-архитект. 

Зграда САНУ у Београду

По повратку у Београд 1920. ради на пројектовању пруге Ужице-Вардиште. Године 1926. одлази најпре у Енглеску, а затим и у Париз, где  даље усавршава своја знања и прихвата модерне урбанистичке тенденције – зелених градова, што ће касније применити и у Скопљу. Враћа се 1929. у земљу и одмах почиње да се занима са урбанистичким проблемима града на Вардару. Његова стручност била су најбоља препорука великом жупану скопске области, Јовану Наумовићу, да му те 1929. понуди место председника Градске општине Скопље, да као један од најшколованијих архитеката предузме све што је у његовој моћи и од Скопља направи модеран, европски град славне историје.   

У одбрани Филозофског факултета 

Угледни градоначелник Скопља Јосиф Михајловић

Током велике економске кризе и Шестојануарске диктатуре, када се „одлуком режима почео смањивати број гимназија и средњих школа на територији Македоније“, разматрано је и питање укидања Филозофског факултета у Скопљу.

Крајем 1932. и почетком 1933. у активностима за одбрану те, тада једине високообразовне институције у читавом јужном делу тадашње краљевине, како је стоји у архивским записима, на чело Акционог одбора за спас стао је скопски градоначелник Михајловић. Најугледније личности тадашњег политичког, друштвеног и културног живота, предвођене Михајловићем, сачиниле су Меморандум подршке. И, власти су одустале од мере за укидање Филозофског факултета у Скопљу. 

Младен Станчић