Изузетно вредним поводом обележавања 100. годишњице од оснивања Филозофског факултета у Скопљу у организацији Српског културно информативног центра „Спона“, у наметнутим специфичним околностима због спровођења мера за сузбијање ширења епидемије корона вируса, на отвореном простору сквера Јадран у центру главног града Северне Македоније уприличено је предавање и изложба с наменским осликвањем историјских образовних научних трагова плејаде кадрова ове институције који су обележеили своје деловање у минолом столећу.

У прегледу најзначајнијих периода Филозофског факултета у Скопљу, од основања 1920. до данашњих дана, преко презентације обиља вредне документације и фотографија, видео записа, информације је надахнуто износио историчар из центра „Спона“ Милош Стојковић.

– Прва иницијатива за оснивање Факултета/Универзитета у Скопљу је из 1914. године – 14 основних школа, занатске школе, трговачка школа, Учитељска школа, Мушка (1894) и Женска реална Гимназија „Краљица Марија“. 23. август 1919 – Закон о Универзитету у Љубљани (Службене новине Краљ. СХС) .

  • Јован Цвијић ректор, Павле Маринковић – министар просвете и вера (1919)

„Господине Ректоре,

Као што вам је познато, Скопље је један од најважнијих градова у целоме Краљевству како у трговинском и економском погледу, тако, и нарочито, у политичком, националном и културном погледу. Стога је и просветни рад у Скопљу почео, одмах по ослобођењу, да се развија у великим размерама. Из истих разлога је несумљиво врло потребно да се у Скопљу оснује и нека школска установа виша од гимназије и учитељске школе које за сада тамо постоје. Ради тога намеран сам поднети предлог Краљевској Влади да се, у што краћем времену, оснује у Скопљу филозофски факултет. Овај факултет не само да би био од великог националног и културног значаја и утицаја, већ би тиме што би привукао знатан број студената, олакшао у неколико и рад Универзитета у Београду.

Пре него што бих приступио извршењу ове своје намере, ја Вас молим, Господине Ректоре, да бисте изволели прибавити мишљење филозофског факултета Универзитета у Београду како о самој овој намери, тако и о начину на који би се она могла што успешније привести у дело. …“

Већ 13. децембра 1919.  Како је подсетио, састаје се Универзитетски савет, који се позитивно изјаснио о предлозима министра, односно покретању оснивања нових факултета у Скопљу и Суботици. Поред аргумената наведених у писму министра, Савет је навео још и додатне: „Даљина Македоније од Београда. Пажња Београда као центра привучена је на наше земље северно од Београда, те ће Македонија још више бити занемарена. Због тога је потребно имати у Скопљу јак центар наше цивилазије. Сви који о томе мисле, држали су да је најприлагодније тамо основати Философски факултет. На првом месту за националне и хуманистичке науке ради испитивања народа, земље, старих цивилизација. Факултет скопски несумљиво ће привући ученике који су родом из Македоније, Старе Србије и знатног дела Црне Горе“.

Хронолошки иницијатива за оснивање Филозофског факултета у Скопљу се спроводи – 2/7. фебруар 1920 – Уредба о Филозофском факултету у Скопљу и Правном Факултету у Суботици потписана је од стране ЊКВ Петра I 2. Фебруара, а објављена у Службеним новинама 7. фебруара 1920. – Аутономни факултети у оквиру Београдског универзитета

  • Службе: Деканат, Секретаријат, Факултетски савет, Академски суд; касније и Библиотечки одбор, Саветни одбор студентског дома „Краљ Петар I“, Одбор фонда за здравствену заштиту студената, Одбор за стипендије, Одбор студентских приредби маја 1920. – прва седница Савета факултета (Ректорат),др Тихомир Остојић први декан, заменик др Радослав Грујић, секретар Првош Сланкаменац.  (укупно 2 редовних, 2 ванредна и 3 хонорарна проф, 3 доцента) 1. новембра 1920 – прва седница Савета у Скопљу
  • 1920-1921 – Приземље„Учитељске школе“ (Идадија) била је први објекат факултета – 21. новембра 1920 – почетак уписа прве генерације студената –22 студената– (књижевност, лингвистика, историја, философија) – децембра 1920 – почетак уводних предавања, а 20. децембра редовних – почетак рада Филозофског факултета у Скопљу – прве модерне академске установе на тлу данашње Северне Македоније.
  • Нова зграда Филозофског факултета у Скопљу 1921/22 –
  • Семинари до 1927: 1) Историја Јужних Словена (1920); 2)Јужнословенска књижевност (1920); 3) Етнологија (1922); 4) Теоријска философија (1922), Српскохрватски језик и словенска филологија (1923); 5) Историја Новог века (1925); Археологија и историја уметности (1926); Упоредна књижевност (1926); Француски језик и књижевност (1926); Немачки језик и књижевност (1926); Педагогика (1926); Историја средњег века (1927) и посебан Географски институт (1922)
  • јул 1930. – Закон о универзитетима(потврђена аутономија Филозофског факулета)
  • 1930 – Први број Годишњака скопског Филоз. факулт.
  • 1920/21 – 22-9; 1936/37 – 23-168
  • 1920-1941 – Дипломирало је преко 1800 студената
  • Покушај укидања факултета 1927. и 1933. године (Акциони одбор, Јосиф Михаиловић и Радослав Грујић)
  • априла 1941 – затворен Факултет
  • Кадар
  • Професори: Радослав Грујић, Владимир Мошин, Војислав Радовановић, Јосип Матасовић, Василије Ђерић, Јевгениј Ањичков, Степан Куљбакин, Петар Митропан, Алексеј Јелачић, Аница Савић Ребац, Перо Слијепчевић, Првош Сланкаменац, Миливој павловић, Станко Караман, Мита Костић, Грга Новак, Милан Прелог, Филарет Гранић, Франце Месеснел, Петар Колендић, Грегор Чремошник, Харалампије Поленаковић, Миленко Филиповић, Атанасије Урошевић, Ђиро Трухелка.
  • 1927 – позив Факултету да учествује у прослави 200 година Универзитета у Хавани Куба
  • Један од оснивача „Савеза југословенских националних академских организација“
  • марта 1941 – Иницијатива факултета Министарству за разменом научних публикација са СССР-ом
  • новембра 1946 – Свечано реотварање Факултета (16. децембра прва предавања); професори: Борис Китанов, Драгослав Матриновић, Божидар Видоевски, Фран Петре, Михаил Петрушевски, Харалампије Поленаковић, Васо Томановић, Атанасије Урошевић, Ђорђи Ђоптрајанов, Милан Ђурчинов.

Остале институције 

  • 1920 – Универзитетска и прва јавна библиотека + семинарске библ. (преко 150. 000 примерака фонда)
  • 1921/1. април 1924 – Музеј Јужне Србије; Радослав Грујић (1921-1937);одељења: 1) Историјско-археолошко (1921), 2) Етнографско-антропогеографско (1925) – В. Радовановић, 3) Зоолошко (1926) – С. Караман, Analles (1939) 4) Географско-петрографско (1927); Посебна издања (1934) и Годишњак Музеја Јужне Србије (1937)
  • марта 1921/1925 – Скопско научно друштво – Р. Грујић (1921-1937) (1925 Гласник СНД, од 1927. одељење друштвених и природних наука (С. Караман); Књиге СНД; Зборник за ист. Јужне Србије и суседних области, Зборник за етнографију и фолклор Јужне Србије и суседних области)
  • 1923 – Народни универзитет у Скопљу и Јужној Србији; Приштина (1928), Битољ, Тетово (1927), Куманово, Дебар, Охрид, Ђевђелија, Вучитрн, Прилеп, Штип; (1934 Градски народни универзитет)
  • 1929 – Друштво за подизање Студентског дома (500.000 динара)
  • 1931 – Студентски дом „Краљ Петар I Ослободилац“ ; менза (1937)
  • Педагошко друштво (1937), Географско друштво (1922) и планинарско друштво „Југ“ 
  • 1921 – Академско литературно друштво „Његош“ 
  • 1928 – Академско певачко друштво „Обилић“, 
  • 1929 – Географско-етнографско академско друштво „Јован Цвијић“ 
  • 1938 – Студентско друштво за српскохрватски језик
  • Поуздање у будућност стекли смо не толико на лаким успесима у нашем раду колико на потешкоћама, које смо имали да пребродимо за десет година рада. Било их је доста, иако их не наводимо овом приликом… Не чинимо то јер верујемо да није од користи наводити зле ствари које је живот отклонио и заменио бољима. За извину нека нам служи и наша жеља да се користимо поукама историје: да свако стварање иде с потешкоћама, да су потешкоће тим веће што је више и значајније оно што се ствара и, најзад, да ствараоци морају да гледају унапред, не натраг, без обзира на неизбежне тешкоће и повремене неуспехе“ – записао је дугогодишњи профеор педагогике на скопском факултету Првош Сланкаменац 1930. године.