Бошко Бабић
Бошко Бабић - први директор Народног музеја у Прилепу

Бошко Бабић, рођен је 18. фебруара 1924. године у Босанској Градишки, тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Након завршетка основне школе, своје школовање наставио је у Београду у Грађанској средњој школи и Трговачкој академији. Због комунистичког деловања у оквиру СКОЈ-а, бива ухапшен од стране окупаторских и квислиншких власти и избашен из академије, након чега бежи у партизане. Као борац НОВЈ и ПЈ бива тешко рањен на Сремском фронту 18. фебруара 1944. године. И поред тешког инвалидитета услед рањавања, уписује Филозофски факултет у Београду и дипломира на катедри за Историју уметности.

Бошко Бабић
Народни музеј у Прилепу

Током 1955. године спроводи службена истраживања у Прелепу и околини. Исте године добија задатак од стране тадашњег председника општине Прилеп Џоџе Николовског да започне припреме за оснивање Народног музеја, који би имао сврху да прикупља, чува, рестаурира, конзервира, проучава и представља предмете који имају археолошке, етнолошке, историјске, уметничке, природне, техничке и споменичко културне вредности из ширег прилепско-пелагонијског краја. Одлуком Скупштине општине Прилеп од 1. јула 1955. године званично је основан „Народни музеј у Прилепу“, а Бошко Бабић је постављен за његовог првог директора, који као његов оснивач и дугогодишњи управник (до 1980 г.) се сматра утемељитељем музеологије, историје уметности, археологије и конзерватологије у Прилепу и околини и свакако најзначајнијем појединцу у историји данашње НУ „Завод за заштиту споменика културе и Музеј – Прилеп“.

Бошко Бабић
Музеј Прилеп Завод

Велики допринос проф. Бабића чини истраживање средњевековне историје уметности и археологије Прилепа и околине, а његовом заслугом су у прилепском музеју формиране археолошка и етнографска збирка, збирка вредних икона, као и репрезентативна збирка предмета предмета за уживање дувана (луле, табакере итд.). Године 1970. иницира формирање Археолошког друштва Македоније, чији је био први председник. Његовим залањагем покренути су стручни часописи Macedoniae acta archaeologica и Balcanoslavica, које је лично уређивао. Изабран је за првог председника Савеза археолошких друштава Југославије 1972. године, са седиштем у Београду, док је 1975. г. изабран за председника Међународне уније за словенске археологије. На Универзитету “Марија Кири Склодовска” у пољском граду Лублину је одбранио докторат 1980. године.

 

Бошко Бабић
Б. Бабић са колегама испред манастира Св. Архангела
Бошко Бабић
Марков град

У оквиру Народног музеја у Прилепу оснива „Центар за истраживање старословенске културе“, који 1980. г. постаје самостална научна институција „Институт за истраживање старословенске културе“, чији је први директор. Активно је радио и у Центру савремене ликовне уметности, као члан Савета и почасни доживотни председник, чак и након пензионисања 1987. године. У својим дугогодишњим научно-истраживачким активностима оставио је иза себе велики број научних радова (Скопско кале, „Културно наследство“, Скопје 1983, 55-64; Материјалната култура на македонските Словени во светлината на археолошките истражувања во Прилеп, Прилеп, 1986). Добитник је великог броја домаћих и страних признања и награда, као што је „Треће новембарска награда“ општине Прилеп за допринос у истраживању и упознавању стручне и шире јавности са Старословенским наслеђем у прилепском насељу Варош (стари град и подграђе).

Бошко Бабић

Осим стручног рада, Бошко Бабић је био врло активан и у свеукупном културном животу Прилепа и његове околине. Предано је радио у часопису „Стремеж“, као дугогодишњи члан редакције и у једном краћем периоду његов главни уредник. Бошко Бабић је био и први председник позоришног фестивала „“Војдан Чернодрински” у Прилепу. Аутор је више телевизијских и филмских сценарија, елабората и пројеката. У оквиру међународног пројекта „Енциклопедија ране историје Европе“, био је представник СФР Југославије.

Преминуо је 20. септембра 1998. године.

Извор:

https://www.oldprilep.com/bosko-babic/#!prettyPhoto[Gallery]/1/

https://www.muzejprilep.org.mk/pocetoci/boshko-babikj-zhivot-i-delo/

 

Приредио:

 

Милош Стојковић,

Српски културно-информативни центар СПОНА Скопље