Први авион који је срушен у историји светске ратне авијације оборио је пре равно 106 година изнад Крагујевца српски војник, звао се Радоје Љутовац.
Датум када је Љутовац оборио немачки/аустроугарски авион – 30. септембар, узет је за славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије, а данас се слави као Дан артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства Војске Србије.
Српски артиљерац Радоје Рака Љутовац је за време Првог светског рата ушао у историју авијације као први човек који је ватром са земље оборио авион, када је пуцао из пољског топа са Метиног брда, код Крагујевца. Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то време није имала организовану противавионску артиљерију, а појава немачких авиона натерала је српску војску да импровизује одбрану.
Рака препричавао свом праунуку Звонимиру Љутовцу
– Дрхтала ми је рука да не смем да промашим. Ја сам ставио на топче кончић. Направио сам крстић и гађао кроз цевку, водећи топ како авион лети, са претицањем од, можда, два поља авионске дужине. Тад сам опалио – то је то.
Рака Љутовац је касније, као војник, стигао и до Солунског фронта, где је унапређен у наредника, а због заслуга у Великом рату одликован је Карађорђевом звездом са мачевима, Медаљом Албанске споменице и Медаљом Споменице рата за ослобођење и уједињење 1914-1918. године.
Породица Љутовац је одликовања поклонила крушевачком Народном музеју уз још неке личне Ракине предмете. Крагујевац, који је био центар војне индустрије, током 1915. године у три наврата напале су ескадриле тадашње аустроугарске војске. Када је скинуо униформу, први светски противавионац Радоје Љутовац отворио је радњу у Трстенику и остатак живота провео скромно. Умро је у 81. години, 25. новембра 1968. године.
Друго – војни пилот, који се у историју светског ваздухопловства уписао као први који је погинуо на ратном задатку, такође је Србин. Био је то Михаило Петровић. Настрадао је у Првом балканском рату када је испао из авиона којим је управљао.
А треће – фамозни, „необориви“ и „невидиљиви“ Ф-117, оборили су припадници Војске Југославије. Најмодернији бомбардер је пао и то је био шок за највећу војну силу. „Стелт“ је завршио у српским њивама.
Тако су Срби и трећи пут, званично, ушли у историју војне авијације.
Артиљерац
Радоје Љутовац – Рака (4. септембар 1887. село Пољна код Трстеника – 25. новембар 1968. Трстеник) артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. У Први светски рат ступио је у том роду српске војске и учествовао је у биткама вођеним 1914. године. Када су 1915. Србију поново напале Аустроугарска и Немачка, Радоје је распоређен у допунски батаљон артиљеријског пука „Танаско Рајић“ и доспео у специјалну јединицу, новоформирану Противавионску батерију, која се налазила на Метином брду код Крагујевца, да би од непријатељских авиона бранила град, Војно-технички завод и друге важне објекте на том подручју Србије.
Народни универзитет у Крагујевцу је 30. септембра 1963. организовао предавање са пројекцијом: „Прво наше ратно обарање непријатељског авиона изнад Крагујевца, 30. септембра 1915. године“. Предавач је био Драган Војиновић, публициста из Београда. А на предавању је присуствује Радоје Љутовац, стрелац обореног авиона.
Умро је у 81. години, 25. новембра 1968. године.
Његова супруга 25. фебруара 1976. поклонила Народном музеју у Крушевцу, између осталог и следећа документа и ордење артиљерца:
Орден Карађорђеве зведе са мачевима, медаља „Албанске споменице“ са повељом, медаља „Споменице рата“ за ослобођење и уједињење 1914—1918. године, фотографије са солунцима и ратницима из Првог и Другог светског рата…
М.С.
