Усред  церовог шумарка, зарасла у коров и шибље, изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, на југозападу Македоније, Спомен-капела са костурницом скрива земне остатке жртава бугарских злочиначких хорди које су на Бадњи дан 6. јануара 1916. измасакрирале 103 најугледнија мештанина Пореча. Препуштена зубу времана и скрнављењу нељуди.

На Бадњи дан 6. јануара 1916. године у страховитом масакру убијена су 103 најугледнија мештанина Пореча, у југозападном делу Македоније у селу Манастирец надомак Македонског Брода.

И ововог предвечерја Божића, тужна запуштена и заборављена капела, обасјана сунцем у раскошним бадњацима одасвуд, као пужа симболика злочина на благдан. Капела страдалих предака. Са делом разбацаних костију убијених…

Стравичан покољ уочи православног Божића 1916., у народу Пореча, као и у историјским  записима познат је као најгрозоморнији “чин одмазде” бугарских окупатора. А све зарад истискивања српске свести у становништву тод дела Македоније, који су у то време називали “Мала Шумадија”. У историјским записима тај покољ је уписан као масакр крај Дервишке њиве.

Међу убијенима је био и Танасије – Тасе Коневић, српски свештеник из села Крапе у Поречу.

Танасије је био син српског локалног првака Конета Апостоловића вође прилепских Срба крајем XIX века, рођен 1872. године у поречком селу Крапа. Свештеник Таса Коневић био је чувар српске свести у Поречу и вођа четничке оргнизације.

Учествовао је као вођа српске чете у Илинданском устанку на страни чета ВМРО-а. Након Кокошињског покоља и напада ВМРО-а на Србе организује сеоску самоодбрану повезујући се са Глигором Соколовићем и својим сељанином српским војводом Тренком Рујановићем.

Таса је бранио и предводио сељане кроз све време Борбе за Македонију. Велико искушење је био напад на Крапу удружених чета ВМРО-а, који се завршио победом српских чета, добијеном борбом на Куртовом Камену .

М.С.