Од шеснаестог века дуванско семе почело је да се шири на свим континентима, бирајући она поднебља која ће им својом топлом климом, сунцем и вредним људима омогућити да се добије најбоље ароматично биљно “злато”. Такав је случај и са Прилепом и плодним пелагонијским пољем које га окружује. Тако већ четири века Прилеп и околина пишу своју историју везану за дуван.

Политика 6. април 1941

Мало је познато први дувански институт у Македонији основала је Краљевина Југославија, који је истовремено и најстарија научна институција на Балкану која се бави генетским проучавањима исортним усавршавањима, узгајањем и начинима производње дуванске биљке и производа од ње.

Историја Института за дуван у Прилепу везује се за личност Рудолфа Горника, оснивача и дугогодишњег његовог председника.

Рудолф Горник (други с лева) новембра 1937.

Академик Рудолф Горник рођен је 1. априла 1898. године у Сремској Митровици.

Био је југословенски научник за пољопривреду, који је радио на узгоју нових сорти дувана и био је оснивач Дуванске науке у Краљевини и СФР Југославији, као и утемељитељ Института за дуван у Прилепу.

Године 1916. завршио је гимназију у Осијеку, након чега је наставио школовање у Прагу на Пољопривредном факултету, на одсеку за гајење и селекцију биља. Факултет у Прагу завршио је успешно 1923. године.

Пеглање дувана између два рата

На његову иницијативу,24. децембра 1924. у Прилепу је основана централна експериментална станица за проучавање дувана, прва и јединствена такве врсте на Балкану. Станица је основана  уредбом Министарства финансија, под којим се налазиио Државни монопол, а у оквиру кога је била концентрисана целокупна државна индустрија дувана и цигарета. Од 1928. године Горник постаје управник Централне експерименталне станице.

Захваљујући проф. Горнику и његовим сарадницима, Дувански институт у Прилепу био је прва установа у Краљевини Југославији и на Балкану која је вршила генетска истраживања и генетско укрштање над биљкама, ради стварања нових и отпорнијих сорти, конкретно дувана.Захваљујући томе, већ 1930. г. направљени су први пионирски кораци на пољу селекције ситнолистних врста дувана и створене прве сорте данас познатог типа дувана „Прилеп“.

Ради заштите домаће производње, као и самог научно-истраживачког рада из области дувана, Краљевина Југославија је 1932. г  донела закон о дувану, којим је регулисано да се дуван у држави може производити само од семена добијеним из експерименталне станице у Прилепу.

Одлуком Канцеларије државних монопола Краљевине СХС из 1936. године, опитна станица за дуван прерастау Дувански институту Прилепу, а проф Горник постаје први управник и на његовом челу остаје све до 1939. године, када постаје шеф Државног монопола за дуван у Београду.

Темељи наменског објекта института свечано су положени новембра 1937. године, а објекат института у коме се и данас налази, завршен је 10. августа1939. године. На месту директора Института Рудолф Горник остаје све до почетка рата априла 1941. године.

Током Другог светског рата (1941-1944), Дувански институт бележи смањен научно-истраживачки рад, али успева да опстане упркос покушајима окупатора да га потпуно уништи и дислоцира. Откупна станица и складишта дувана и институт у Прилепу пословали су под именом Германо- българско тютюново„Нова македония“ Прилеп.

Јосип Броз Тито 30. маја 1957. у Дуванском институту у Прилепу

Након рата, тачније 1945. г. донета је одлука да  Институт делује у оквиру Генералне дирекције Савезне дуванске индустријеФНРЈ.

Од 1946. до 1954. године Р. Горник је поново изабран за директора Института за дуван у Прилепу. Опет захваљујући његовој иницијативи,осим научно-истраживачког радаинститут од 1946. г.започиње и своју организовануобразовну активност, оснивањем Високе школе дувана при самом институту. То је била јединствена школа која је образовала кадар за дуванску индустрију у целој социјалистичкој Југославији. Већ следеће 1947. године донета је одлука о успостављању шестомесечних специјализованих студија за проучавање и укрштање дуванана Дуванском институту, чиме су се стекли услови за стварање специјализованих стручњака и истраживача.

Сушење дувана у Прилепу

Током овог периода проф Горник дао је посебан допринос модернизацији производње дувана и истраживању нових сорти дувана погодних за пелагонијско поднебље. Као резултат његове научно-истраживачке активности, добијене су оријенталне сорте дувана: Прилеп 10-3 / 2, Прилеп 12-2 / 1, Јака Кире-чилер и Отља. Такође је учествовао у производњи нових сорти дувана типа „Вирџинија“ и стварању нових хибридних сорти дувана отпорних на дуванску пероноспорију. Рудолф Горник био је оснивач 1951. г, затим и уредник часописа “Тутун” од 1952. до 1954. године. Након тога одлази у Загреб, где је водио Институт за дуван у Загребу. Рудолф Горник је у својој богатој каријери освојио бројне награде и признања. 1964. постао је почасни грађанин града Прилепа, а 1979. године изабран је за члана Македонске академије наука и уметности. Аутор је више од 60 научних и стручних радова из области селекције, гајења, производње и прераде дувана. Умро је 19. фебруара 1980. у Загребу.

Процена дувана 1938.

Од свог оснивања па до данашњих дана Институт за дуван имао је следеће задатке:

Стварање нових сорти, одржавање и унапређивање већ признатих сорти дувана

Отимизација агротехничких мера

Проучавање болести, штеточина и корова дувана

Испитивање хемијског састава дувана и дуванских производа

Проучавање процеса обраде дуванских сировина

Поучавање економске проблематике дуванске индустрије.

Камени магацин 1942.

Данас је Институт за дуван у Прилепу научни институт у области производње дувана и члан је Универзитета „Свети Климент Охридски“ из Битоља, вршећи и високообразовну функцију на нивоу постдипломских студија.1956. основана је Међународна организација за проучавање културе дувана (CORESTA), а ИТП је један од оснивача ове организације.

Институт за дуван има закључене споразуме о научној и стручној сарадњи са следећим институцијама:

Пољопривредни факултет у Београду, Република Србија

Институт за дуван и дуванску обраду из Пловдива – Бугарска

Институт за проучавање лековитог биља , Србија

Институт за земљиште,  Србија

Технолошки факултет,  Србија

Институт за економику пољопривреде Београд,  Србија

Институт за ратарство и повртарство, Србија

Ветеринарски факултет у Битољу

Метеоролошка станица

При Експерименталној станици за испитивање дувана у Прилепу, 20-их година 20. века основана је и Метеоролошка станица, захваљујући Владимиру Алекандровичу Јасинском, руском емигрант. Након отварања Државне школе дувана, предавао је метеорологију и ферментацију. Био је први који је у Македонији увео вансезонску ферментацију дувана. 1953. г. основао је пчеларску станицу “Препород” у Прилепу. Извесно вријеме је живео у Полчишту, где је такође основао пчеларску задругу. Умро је 1965. у Прилепу.

Музеј дувана

У оквиру Института за дуван налази се и Музеј дувана у Прилепу, који је једини такав музеј на Балкану и један је од највећих музеја дувана у Европи. Основао га је др Бошко Бабић 1973. године, поводом 100 година организоване производње дувана у Прилепу и 400 година од присуства дувана у Османском царству.

Складишта дувана изграђена 1939.

Музеј дувана име преко 4.200 експоната, који кроз историјат дувана и његове прераде, објашњава и посебну културу која се везује за дуван и дух историјског времена. У његову колекцију, односно откуп предмета својевремено је било инвестирано 13 ондашњих немачких марака.

„ТУТУН“ – Научни часопис Института

Часопис ТУТУН/TOBACCO је једини часопис из дуванске струке и науке у Р. Северној Македонија. Први број часописа изашао је јануара 1951. године као месечник, на иницијативу проф. Рудолфа Горника.

Радници монопола 1938.

Првих седам бројева изашло је под насловом “TUTUN – DUVAN”, док следећа три броја под насловом “TUTUN – DUVAN – TOUTOUN”. Од 1952. до 1961. године часопис је излазио под називом “TUTUN – LE TABAC” и “DUVAN – LE TABAC”, да би од 1962. године до данас био објављиван под називом  “TУTУН/TOBACCO”.

Свечани дочек гостију 5. новембра 1937.

Од 2010. године, поводом 60. годишњице излажења, часопис ТУТУН/TOBACCO постао је међународни научни часопис из области узгајања и производње.

Пољопривредни аеродродром

Летелиште Сарандиново или Аеродром Долнени – јесте авионско летелиште које се налази у близини села Сарандиново, у општини Долнени, 19 километара североисточно од Прилепа. Основано је још пре Другог светског рата запотребе Дуванског института и хемијско третирање његових засада дувана, посебно нових експерименталних сорти.  Данас се користи и за обављање свих других услуга у пољопривреди, као и приликом гашења пожара.

(Наставиће се)

Приредио:

М. Стојковић, КГ5

Српски културно инфромативни центар „СПОНА“ Скопље

Извори:

https://www.tkprilep.com.mk/index.html

http://www.oldprilep.com/rudolf-gornik/

http://www.oldprilep.com/vladimir-jasinski/

http://www.oldprilep.com/prilepskiot-muzej-za-tutun/

http://www.oldprilep.com/tutunot/

http://www.oldprilep.com/institut/

http://www.oldprilep.com/tutun-kartichki/

http://www.oldprilep.com/tutunski-kombinat/

https://en.wikipedia.org/wiki/Tutunski_kombinat_Prilep

http://www.tobaccobulletin.mk/istorijaten.html