Од посебног економског значаја за Прилеп и регион Прилепа је дуванска култура, коју су у почетку узгајали само Турци, а касније и остало становништво. Посебно у Првом светском рату, дуван је за Прилеп био култура од великог економског и друштвеног значаја. Постала је доминантна индустријска култура, која је била на првом месту, не само међу индустријским, већ и свим пољопривредним културама, и тако је добила посебан значај за развој града Прилепа.

Процена дувана 1938.                                     Мерење дувана 1942.

У почетку су људи из Прилепа и околине производили дуван као чифчије и наполичари својих ага и бегова, а након укидања феудализма 1912. и као самостални произвођачи.

Пеглање дувана 1934.                                      Пеглање дувана 1940.

Током година Краљевине Србије/СХС/Југославије, и у Прилепу је успостављен монополски режим у производњи дувана, што је тада била пракса у читавом свету.

Откуп дувана 1942. у време окупације

У 1919. години откупљено је више од 600 тона дувана, од жетве из 1918. г. и око 200 тона од жетве из 1917.

Дувански институт 30-тих година

Након рата, потражња за дуваном се повећала, а аналогно томе и производња у наредним годинама, тако да је 1925. године у региону око Прилепа откупљено 1.500 тона дувана.

Дуван у складишту у Прилепу                              Предаја дувана 1942.

У Прилепу и околини 1920-их година дуванском културом је засађено између 3.500 и 4.000 хектара, од чега је произведено у просеку око 3.500 тона најквалитетнијег дувана.

Изградња бране на малој акомуклацији за опитно поље Дуванског комбината

Како је складиште старе откупне станице изгорело током повлачења српске војске 1915 г, дуван је у годинама под бугарском окупацијом откупљиван и складиштен у приватним домовима. Послератно повећање производње условило је и изградњу нових откупних капацитета. 1922. године започела је градња каменог складишта дувана, капацитета 700 тона, које је завршено 1924. године. Исте године је започета, а 1927.  завршена изградња другог складишта.

Током 1925. године поправљено је складиште старе откупне станице и у њој је смештена Опитна станица за дуван – претеча Дуванског института. Радионица за прераду дувана је била смештена у приземљу новог каменог складишта, а горњи спратови су коришћени за слагање и сезонску ферментацију дувана.

Дозвола за узгредну продају дувана на име Ицко Стевановић

Откуп дувана регулисали су финансисти (акцисти), који су се  борили и против шверца дувана. Употреба дувана из сопствене производње за сопствене потребе такође се сматрало шверцом. Куповина дувана извршена је у присуству повереника који су претходно давали заклетву да ће радити праведно и савесно.

Откуп дувана вршио се на лицу места, у присуству општинских органа који су,  након задржавања државних такси сваки обрачун према откупљивачима оверавали властитим потписом и печатом. Најбољи ароматични ситнолисни дуван производи се у прилепском крају. Чак је и Грчка користила име поднебља,  извозећи неколико година након завршетка Првог светског рата дуван под именом “Прилеп”.

Произвођачи дувана често су били потцењивани приликом откупа и увек су третирани као обични индивидуални пољопривредници, и ако су свој дуван морали да предају до последњег последњег листа Државном монополу, и то по унапред утврђеној цени. Пошто су узгајивачи дувана били искоришћавани и злоуботребаљавани и без икаквих права на свој дуван, непрестано су се борили против такве праксе и непрестано захтевали своја права, због чега је 1936. основано прво Удружење произвођача дувана у Краљевини Југославији.

Фабрика Дувана Прилеп – најстарија у Македонији

Традиција прераде дувана у Прилепу потиче из 1873. године. Нешто касније основани (1883/1884. г.) парадржавни монопол R.O.T (Régie Ottoman des Tabacs) изградио је прво складиште за куповину и прерадбу дувана у Прилепу. Компанија Régie (француски: la Société de la régie co-intéressée des tabacs de l’empire Ottoman) била је парадржавни конзорцијум са већинским француским капиталом, односно акцијама Отоманске банке(La Banque ottomane), са циљем да путем приватних монопола наплати дугове Османске државе према страним повериоцима и банкама који су били организовани у тзв. Османској управи јавног дуга(Düyun-u Umumiye-i Osmaniye Varidat-ı Muhassasa İdaresi).

Тек је отварањем опитне станице за дуван 1924. године, која 1936. г. прераста у Дувански институт, производња дувана у Прилепу добила модерне индустријске обрисе и начине у производњи.Рудолф Горник, тадашњи управник Института1930. годинеузгаја и патентира прве сорте познатог оријенталног типа дувана „Прилеп“ и тиме најавио почетак златне ере производње дувана Прилепу. Изградња модерних складишта за дуван завршена је 1939. г, истовремено када и објекат Дуванског института у коме се и данас налази, а у чијој су се непосредној околини налазила. Њихова изградња омогућила је да својим великим капацитетом пријема осушеног дувана истовремено буде повећана и производња дувана, посебно код локалних, малих породичних узгајивача.

Током Другог светског рата и окупације откупна станица са складиштем дувана и институт у Прилепу пословали су под именом Германо- българско тютюново„Нова македония“ Прилеп, наставивши са својим радом, ал и у смањеном капацитету него у доба Краљевине Југославије.

Дуванки комбинат Прилеп 70-тих година

Након завршетка рата, тадашња влада СФР Југославије донела је посебну резолуцију 1949. којом је у Прилепу основала државно предузеће за дуван под називомТутунски комбинат Прилеп, који је било настављач предратног Државног монопола за дуван. Основни циљеви овог предузећа остали су као и некада, куповина и прерада дувана. Убрзо је Прилепско “злато” донело први прилив стране валутеЈугославији, која је била неопходна у време економског ембарга  СССР-а после Резолуције Информбироа из 1948. Трговина дуваном је успостављена са Сједињеним Државама, Јапаном и компанијама у Европи, омогућивши даљи развој дуванске индустрије у земљи.

Већ 1955. године дуванскикомбинат из Прилепа отворила је своју прву фабрику цигарета.Нова фабрика цигарета је изграђена 1969. године и у њу је измештена целокупна дотадашња производња цигарета.  Како би додатно побољшали квалитет, комбинат у Прилепу је уз помоћ стручњака из иностранства и домећг института 1971. г.започео узгој македонског типа сорте дувана Вирџинија.

Приредио:

М. Стојковић, КГ5

Српски културно инфромативни центар „СПОНА“ Скопље

Извори:

https://www.tkprilep.com.mk/index.html

http://www.oldprilep.com/rudolf-gornik/

http://www.oldprilep.com/vladimir-jasinski/

http://www.oldprilep.com/prilepskiot-muzej-za-tutun/

http://www.oldprilep.com/tutunot/

http://www.oldprilep.com/institut/

http://www.oldprilep.com/tutun-kartichki/

http://www.oldprilep.com/tutunski-kombinat/

https://en.wikipedia.org/wiki/Tutunski_kombinat_Prilep

http://www.tobaccobulletin.mk/istorijaten.html