Прва скупштина отоманских Срба у Скопљу
Чланови „Прве скупштине отоманских Срба у Скопљу на Сретење 1909. год.“

Велики хришћански празник Сретење Господње, када се прославља и Дан државности Србије, а васколики српски народ слави обновитеље српске државности великог вожда српског Ђорђа Петровића – Карађорђа (1762-1817) и кнеза Србије, великог Милоша Обреновића (1780-1860), али и утемељитеље уставности у нас Срба, пре свих, ученог Димитрија Давидовића (1789-1838), за нас Србе који живимо на простору некадашње Старе Србије и Маћедоније са посебним пијатетом се сваког прaзника Сретења Господњег присећамо да је тада одржана и Прва скупштина отоманских Срба у Скопљу 1909. године, тада седишту Косовског вилајета.

На овој Првој Српској народној скупштини, представници Срба у Османском царству су дефинисани и обнародовали први српски политички, економски, културни и верско-школски програм, али и захтеве упућене тадашњој власти у Истанбулу (странка „Комитет јединства и напретка“ – тзв. „младотурци“) за побољшање положаја Срба. Овим историјсим догађејем и симболичким „Сретењем“ у Скопљу, српски народ и њихови највиђенији представници су се равноправно укључили у прве парламентарне изборе у тадашњој Османској царевини.

Прва скупштина отоманских Срба у Скопљу– (Сретењска скупштина) одржана је од 2. до 11. фебруара 1909. у Скопљу. У изабраној Народној скупштини Срба – османлија нашле су се најистакнутије личности српске интелигенције и националних радника тога доба на просторима Косовског, Битољског, Солунског и Серског вилајета, насељених српским народом. На тој скупштини, донесене су резолуције о политичким, економским и црквеношколском приликама. Тражило се да се поштују закони, а посебно слободе и равноправност грађана и да се слободно употребљава српско име. Осудили су и анексију Босне и Херцеговине. У другој резолуцији тражили су да српски митрополити добију привилегије какве су добили грчки митрополити. Захтевали су и да Срби имају права и у епархијама у којима нема Срба митрополита. У трећој резолуцији су тражили да се Србима врате отета имања, као и да се сељацима омогући откуп имања од велепоседника.

Прва Скупштина отоманских Срба у Скопљу
Председништво Прве српске народне скупштине (Сретењске) у Скопљу 1909. г.

За председника Сретењске Скупштине Срба у Скопљу именован је Петар Костић из Призрена (секретар митрополије Рашко-призренске), а за потпредседнике Драгиша Станишић (проф. Српске гимназије у Скопљу), и Риста Огњановић (проф. Српске гиманзије „Дом науке“ у Солуну).

СРПСКА ДЕМОКРАТСКА ЛИГА У  ОТОМАНСКОЈ ЦАРЕВИНИ – прва српска странка у Старој Србији и Маћедонији

Сретењској српској скупштини у Скопљу претходила је Прва српска конференција (конгрес) српских првака  у Старој Србији и Маћедонији, које је била одржана у Скопљу од 12. до 15. августа 1908. године у време и непосредно након Младотурске револуције. Најзначајнији резултат овог српског конгреса у Скопљу било је оснивање СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ ЛИГЕ у Отоманској царевини – првe српскe политичкe странкe на тлу Старе Србије, ради остваривања политичког, економског и просветног напретка српскога народа у тадашњој Османској царевини.

прва скупштина отоманских Срба у Скопљу
Привремени Централни одбор организације Отоманских Срба, јул 1908. г.

За чланове „Привременог централног одбора организације отоманских Срба“ изабрани су: Богдан Раденковић (председник), учитељ из Скопља, Александар Буквић (потпредседник), Милан Чемеркић, Давид Димитријевић, Велимир Прелић, Глиша Елезовић, Јован Шантрић, Сава Стојановић, Ђорђе Хаџи-Костић и Васа Јовановић – „Маћедонац“.

Војводски чланови били су: Ђорђе Скопљанче војвода; Мицко Крстић војвода; Јован Стојковић војвода.

прва скупштина османских Срба у Скопљу
Оснивање прве српске политичке партије у тадашњем Османском царству

Уводни чланак којим је српски лист „Вардар“ из Скопља поздравио почетак рада Српске народне Скупштине

ДОБРО НАМ ДОШЛИ

Добро нам дошли, представници народа српског, добро нам дошли одакле сте год из простране отаџбине наше. Добро нам дошли и ви који на граници бугарској чувате српско име и српску веру, а и ви што тамо према кривоклетној Аустро-Угарској са нашом браћом Турцима одолевате завојевачким смеровима њезиним. Добро нам дошли и ви из Дебра, Кичева, Реке, Охрида, сви ви из крајева битољских, што тамо мушки сузбијате небројене насртаје на права српска, а и ви из Пећи, Приштине и Призрена, сви ви из крајева изнад Качаника, што се у коштац хватате са арнаутским разбојницима. Одакле сте год из Турске ви сте свуда на мртвој стражи, свуда на опасном бранику српске свести и српских тежњи. Наш живаљ има свуда да издржава очаину тешку борбу за опстанак, а ви сте сви у првим редовима у тој борби. Сви сте ви издржали тешке нападе, сви сте већ прекаљени борци за слободу и једнакост.

Као прваке своје вас је народ послао, да у Скопљу поставите основе за његов рад у обновљеној отаџбини. Слобода и равноправност, за које се српски народ борио, почињу да се указују и на хоризонту Турске, да буде наде, да загревају срца свију Османлија без разлике вере и народности. И нас Србе покренула је мађиска моћ слободе, извела је борце из шума и гудура, где су са дивљим зверовима братовали, па их упутила у опустела села, у расељене вароши да се ту скупе и братски договоре о свом новом раду у новој отаџбини.

На вама данас лежи велика одговорност, представници народни, јер ви треба да поставите основе јакој организацији свеколиког народа српског у Турској, и да му дате програм за плодан рад његов у корист његову и у корист отаџбине. Ви сте Срби и Османлије и на вама је да одговорите обавезама које вам је поставила ваша српска свест и ваше османлијско држављанство. У новој, уставној отаџбини, у којој треба да је зајемчен свестран развитак свима народносним групама, није немогуће помирити те обавезе, које су само израз исте тежње за добро народа и отаџбине. Народ и отаџбина заједнички су појмови за грдне просторије у којима су насељени и Турци, и Срби, и Бугари, и Арнаути, и Јермени, и све оне друге народности, које су до сада признавале само власт султанову, а данас и Султанову и Парламента у Цариграду. Ми сви заједнички имамо да бранимо те просторије што чине османлијско царство, али и оно мора да води бригу о свима нама са подједнаком материнском љубављу, да не ствара од нас ни мезимчад ни пасторчад. И тражећи с правом да нам заједничка отаџбина буде у помоћи при раду на националном развитку нашем, ми примамо на себе обавезу, да ни једном речи, ни једним актом не устајемо противу интереса њезиних. Организација српског народа и програм њенога рада морају да буду прожмани тим великим обавезама које имамо према нашој османлијској отаџбини и народ српски шиљући вас, своје представнике, у Скопље ставио вам је у дужност без сумње, да радом својим одговорите обема тим обавезама.

прва скупштина османских Срба у Скопљу
„Српски клуб“и уредништво српског листа „Вардар“ у Скопљу

Народ је српски у овим странама много искусио, мпого пропатио, и данас када се и за њега отварају бољи изгледи за будућност, он од вас тражи, да је ви узмете у своје руке и да је познатом љубављу вашом према своме роду и отаџбини искрено браните од насртаја, ма од куда они долазили. Прошлост, тужна, тешка, закопана је са старим режимом, а будућност у новој Турској зависи од нас самих, од правца који будемо дали нашој организацији и нашем раду. Народ вас је са пуно наде испратио у Скопље и ви те наде не смете ни једним актомм, ни једном речи својом порушити.

Добро нам дошли, драги нам представници драгог нам Српства, добро нам дошли, слободни грађани слободне османлијске отаџбине. Добро нам дошли у Скопље које вас са жудњом чека и љубављу прима, гордо што ћете у њему поставити камен темељац новом плоднијем раду на добру народном. Ви из Криве Паланке загрљени са онима из Пећи. Ви из Куманова руку под руку са онима из Охрида и Битоља, сви ви из свију кутова, у којима Срби живе, добро нам дошли у гордо Скопље, где вас чека тежак али и племенит посао народног препорођаја. Ви сте за тај посао дорасли, јер су вас тегобе опасног досадањег живота за њега припремиле. Са уверењем да ћете се искрено и предано посветити њему, да ћете обрадовати Српство сложним братским радом ми вас братски поздрављамо са: Добро нам дошли!

ГОВОР Њ.В. ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Г. МИТРОПОЛИТА СКОПСКОГ ВИЋЕНТИЈА којим је отворио седнице Народне Скупштине.

Богољубиви и драги ми Народни Избраници. „Глас народа — глас Сина Божијег“.

Глас богољубивог народа сакупи вас данас овде у овај храм науке. А „Идјеже два или три у име моје собрани, ту јесам посредје их“, вели наш Господ Исус Христос. И ви, мила ми, у Господу, чеда, скуписте се у овај дом, да у име Бога, посвршавате извесне народне послове, те сам позван светом дужношћу да, у име Цркве, ваш рад благословим и, по општој жељи, ову Скупштину отворим. Пре но што се могло и помислити на један овакав скуп — глас народни бејаше грозном тиранијом пригушен, а прекрасни предели наше отаџбине бејаху само долине плача, уз који се полако поред гњева и протеста прикупљаше и нова снага за нови и много бољи данашњи нам уставни живот, који је за народ благодат а за нашу отаџбину спас.

Сви се само, са језовитошћу, сећате стања пре Устава; сви ћете ви, као прави народни представници за пређашње стање имати само једну жељу: »Поменуло се а не повратило се!« То је општи узвик Срба Османлија, који су баш избором ове Скупштине најјасније доказали, да Српски Народ има само једну једину тежњу, а та је да му се да право на слободан и миран културни развитак. А свака таква тежња доноси само користи, како држављанима тако и држави, чији су држављани искључиво таквим тежњама прожети.

прва скупштина османских Срба у Скопљу
Митрополит скопски Вићентије (1905-1915)

Радујем се што су Срби Османлије прожети само овим културним тежњама, које иду на добро: како наше отаџбине, тако и Св. Цркве, али не могу да пропустим, а да вам нарочито не нагласим: да народ који вас је изабрао и овамо послао, полаже велике наде у плодни рад вас, својих избраника. И ако сте ради да народно поверење потпуно оправдате, и да, враћајући се својим домовима, саопштите народу плодне резултате свога рада, приступите одмах, са пуно воље и озбиљности, послу, који је пун тешкоћа, али пун и части, и имајте једно једино уверење: да је узвишен позив поводом кога сте се овде скупили, а судбоносан рад који ћете предузети.

Ја знам да — као год што у природи не постоје истоветности — тако исто неће бити ни сва ваша мишљења истоветна. Али хоћу да вас упозорим на то, да неслагање са неким мишљењем никако не треба да пређе у такво држање, које се граничи инатом, јер би такво држање било кобно и по народ и по његове послове. Бежимо дакле од ината, јер нам и једна пословица вели да »од ината нема горег заната«.

С друге стране морам да вас упозорим на то да ни код осталих просвећеннх народа у оваквим скуповима народних избраника такође не постоје истоветности у мишљењима, али постоје слнчности, као и прећутни и јавни компромиси. Најчешће пак једни се забаве радом, док се други труде да хладно и објективно оцењују тај рад и да помоћу јасних доказа истакну све недостатке онога рада, који први предузимају, те на тај начин и једни и други раде на добром и правилном извођењу започетог посла. — На такав их посао ни једне нн друге не гони лична мржња, већ само љубав наспрам опште ствари. Ја верујем да сте и сви ви, драги ми Народни Избраници, прожети родољубљем и љубављу наспрам општих народних идеала. И ако би и међу вама било какве неподударности у мишљењима, угледајте се на остале културне народе — и не допустите да то неслагање у мишљењу донесе ма и најмање штете општој народној ствари и народним идеалима.

Нека ваша жарка љубав наспрам тих идеала загреје сваку личну хладноћу и раскрави свако лично нерасположење! Нека бисте се, руковођени увек помишљу да: »само слога Србина спасава«, одужили својој савести и послужили на благо свеколиких вам бирача и драге нам отаџбине.

На завршетку свога говора упућујем топле молитве Свевишњем и — молећи се да Божји благослов и Дух Св. Саве буду са вама — објављујем да су седнице ове Скупштине отворене.

Нека Вам је срећан рад!

Прва скупштина отоманских Срба у Скопљу
Чланови „Прве скупштине отоманских Срба у Скопљу на Сретење 1909. год.“

СПИСАК ПОСЛАНИКА ЗА СРПСКУ НАРОДНУ СКУПШТИНУ

  1. Бело Поље: Риста Поповић свештеник за Б. Поље н околину.
  2. Беране: Милан Цемовић учитељ за Беране и околину; Милић Дабетић учитељ за Беране и околину.
  3. Битољ: Јован Ћирковић секрет. Митроп. за Битољ и околину; Риста Цветковић учитељ за Битољ и околину; Глигорије Божовић наставник за настав. колег. бит. гим.; Риста Ставрић учитељ за учитељство.
  4. Велес: Ђорђе Стаменковић трговац; за Велес и околину.
  5. Воден: Стојан Марковић трговац за Воден и околину.
  6. Вучитрн: Живко Фртунић трговац за Вучитрн и околину.
  7. Гостивар: Сима Димитријевнћ управ. школа за Гостивар и околину.
  8. Дебар: Др. Исаило Хаџијевски лекар за Дебар и околину.
  9. Дримкол: Матија Шуменковић свештеник за Дримкол и окол.
  10. Дојран: Јован К. Грошевић учитељ за Дојран и околину.
  11. Ђевђелија: Стојан Ристић свештеник за Ђевђелију и окол.
  12. Кичево: Јанићије Ђурић лекар за Кичево и околину; Јованче Томић тежак за Кичево и околину.
  13. Кратово: Јован Поповић управ. школа за Кратово и окол.
  14. Крушево: Блажа Пашић тежак за Крушево и околину.
  15. Кочани: Тодор Јовановић управ. школа за Кочане и околину.
  16. Куманово: Јован Алексић наставник за Куманово и околину. Јован Цакић учитељ за Куманово и околину.
  17. Мала-Река: Тома Огњановић трговац за М. Реку и околину.
  18. Малеш: Сава Јергић свештеник за Малеш и околину.
  19. Митровица: Јован Даниловнћ трговац за Митровицу и окол. Милутин Стерђевић трговац за Митровицу и околину.
  20. Нова Варош: Стеван Самарџијић учитељ за Н. Варош и окол.; Владислав Протић свештеник за Н. Варош и околину.
  21. Нови Пазар: Тома Протић свештеник за Н. Пазар и окол.; Јосиф Нићифоровић тежак за Н. Пазар и околину.
  22. Охрид: Серафим Крстић свештеник за Охрид и околину.
  23. Паланка: Антоније Тодоровић управитељ школа за Паланку и околину.
  24. Пећ: Живко Рајевић трговац за Пећ и околину.
  25. Плевље: Данило Шиљак свештеник за Плевље и околину; Михаило Куртовић учитељ за Плевље и околину; Стеван Јовашевић механџија за Плевље и околину; Стојан Зафировић наставник за колег. плеваљске гимн.
  26. Пореч: Крста Ђорђевић свештеник за Пореч и окол; Јован Стојановић тежак за Пореч и околину.
  27. Прешево: Аћим Јелић управ. школа за Прешево и околину.
  28. Призрен: Петар Костић секретар Митроп. за Призрен и околину; Андреја Гроздановић учитељ за Призрен и околину; Радомир Шабић свештеник за Призрен и околину; Риста Скакаљевић професор за колегијум призр. богосл.
  29. Пријепоље: Сретен Вукосављевић учитељ за Пријепоље и околину; Димитрије Зиндовић трговац за Пријепоље и околину,
  30. Прилеп: Глигор Соколовић војвода за Прилеп и околину; Петар Димитријевић трговац за Прилеп и околину.
  31. Приштина: Сгојан Капетановић учитељ за Приштину и околину; Апостол Поповић свештеник за Приштину и околину; Јосиф Поповић учитељ за учитељство.
  32. Ресан: Глигорије Џамбасовић наставник за Ресан и околину.
  33. Рожај: Никола Веселиновић свештеник за Рожај и околину.
  34. Сјеница: Јован Јанковић трговац за Сјеницу и околину; Вуко Тубић ханџија за Сјеницу и околину.
  35. Скопље: Др. Алекса Станишић наставник за колегијум скопске гимназије; Митар Шешлија учитељ за учитељство; Александар Илић чиновник за Скопље и околину; Димитрије Поповић учитељ за Скопље и околину; Лазар Рајчић тежак за Скопље и околину.
  36. Солун: Риста Огњановић наставник за колегијум солунске гимназије; Никола Голубовић учитељ за учитељство; Ђорђе Денковић чиновник за Солун и околину.
  37. Тетово: Љубомир Аћимовић учитељ за Тетово и околину; Теофило Апостоловић тежак за Тетово и околину;
  38. Феризовић (Урошевац): Дамјан Прлинчевић управ. школа за Феризовић и околину.

 

 

ИЗВОР

„Српска Демократска Лига у Отоманској Царевини. Манифест-записник-организација“, издање „Српског клуба“, Косовска Вилајетска штампарија, Скопље 1908. г

„Рад народне скупштине отоманских Срба. Од 2. фебруара до 11. фебруара 1909. год“, Издање Прве Српске Штампарије „Вардар“ (Д. Димитријевића), Скопље 1910. г.

Приредио:

Милош Стојковић, КГ5

Српски културно информативни центар СПОНА Скопље