Ова рођена Београђанка, с девојачким презименом Ракић, од октобра 2012. године живи и ради у Скопљу узела је учешћа у најновијој хуманитарној мисији – каравану Споне широм Македоније

– Мој животни пут креће из Београда где сам 2010. године завршила Факултет за спорт и физичку културу, смер рекреација. Први ангажман ми је био у  Асоцијацији „Спорт за све – Београд“, где сам радила као инструкторка фитнеса и корективних вежби за децу. Када сам се преселила у Скопље била сам решена да и овде преносим своје знање и искуство нарочито на жене и младе који брину о свом здрављу. Свакодневно сам држала часове пилатеса, јутарњег вежбања, као и плеса и покрета за децу, каже Горана.

После паузе од годину дана коју је направила због рођења сина Сергеја 2013. године, наставила је своју мисију ширења знања о важности вежбања и здравог начина живота, у даху ће ова симпатична београђанка.

– Током 2014. и 2015. године интензивно држим вежбе пилатеса и учествујем у разним спортским програмима. Вежбе које држим у том периоду су биле веома посећене и прилагођене узрасту и саставу група које сам формирала. Радила сам у великим центрима за рекреацију као што су „60 минути“, „Топ форма“ и плесни студио „Сонриса“.

Држала сам и такозване “morning pilates” часове за дипломате са којима сам склопила лепа познанства али и схватила колико странци воде рачуна о свом здрављу. У Интернационалној основној школи сам, у оквиру Пројекта за ваннаставне активности деце од 8-13 година, радила корективне вежбе за правилан раст и развој као и плес и вежбе уз музику.

Моја „мисија“ о здравом и активном начину живота је заживела пуним темпом и многе жене, девојке и деца, сви који су долазили на тренинге, осетили су добробит вежбања и стекли добру кондицију, осећај виталности и задовољства тела и духа. Тиме је потврђена моја идеја водиља – „у здравом телу здрав дух“.

Године 2019. родила сам другог сина и тада сам направила паузу од само пар месеци, јер сам почела да радим као професор спорта у приватној гимназији „Алгоритам“ у Скопљу. То је за мене био нови изазов са средњошколском популацијом. Моја улога је била да им укажем на значај физичког везбања за њихов развој, здравље и расположење. Наишла сам на добар одзив и прихватање мојих идеја када је спорт у питању.

Током 2020. и 2021. корона је пореметила многе токове, па и физичко вежбање и часове спорта и рекреације. Али, ја непрекидно радим на личној едукацији, пратим нове трендове и настојаћу да то применим у свом практичном раду.

Мој циљ је да наставим да образујем, нарочито млађу генерацију, о значају активног живота који доноси добра осећања и расположења и стварање навика које воде здравом животу са мање стреса и нервозе.

Тако да је ми је и велика жеља да у Македонију пренесем своје искуство које сам стекла у Србији, радећи још у време студија на програму Међународног зимског фестивала дечије рекреације на планини Тари и Копаонику. Након сваког завршеног фестивала видела сам резултате и предности дружења деце у тако забавном окружењу, уз многообројне едукативне, рекреативне и забавне активности.

За постигнуте резултате деца су добијала дипломе, пехаре, медаље и мајице са обележјем фестивала и из кампа су одлазила срећни и препуни лепих утисака са жељом да се што пре поново сретну и друже.

Да би ова идеја заживела потребна је и подршка шире друштвене заједнице.

У Србији Фестивал дечије рекреације добија подршку Министарстава просвете и Министарства за дијаспору, па се искрено надам да се таква подршка може очекивати и од одговарајућих институција у Северној Македонији. Верујем да ћу сва своја искуства успети да пренесем и кроз неку  будућу сарадњу са вашом организацијом, закључује Јовановски Горана.