У данима када у својим топлим домовима, у кругу најмилијих празнујемо Божићне и новогодишње празнике, подсетићемо наше читаоце о времену пре скоро једног века  и тежње тадашњих угледних грађана да подизањем једног Дечијег дома, подигну и заједнички топли дом за сву сиромашну децу и омладину Скопља и шире, ондашње Јужне Србије и касније Вардарске бановине. Дом који је требао бити уточиште свима онима који су своје школовање и боравак у тадашњем Скопљу памтили по добрим и хуманим људима. Дом је завршен баш када је и био најпотребнији, у зиму 1934. године, а чији остаци данас не постоје. Осим у сећањима потомака оних који су били станари његових топлих одаја.

Оснивање и рад наменског Одбора за подизање „Дечјег дома“ у Скопљу 1926. године

Прва ницијатива за подизање новог (уједно и првог) Дечјег дома у Скопљу покренута је 1926. године од стране најугледних грађана, о чему нас обавештава оновремени београдски лист „Правда“ у чланку под насловом „Дечји дом Краља Александра у Скопљу“, у издању од 28. јуна 1932. године. Како би се задовољиле све веће потребе деце сиромаш их родитеља које су долазиле у Скопље на школовање или изучавање заната, подизање Дечјег дома било је један од предуслова за њихово адекватно збрињавање, а тиме и улагање у будући развој адекватног кадра за растућу привреду Скопља и целокупне Јужне Србије. Већ поменуте 1926. г. оснива се наменски „Одбор за подизање Дечјег дома у Скопљу“, који су чинили истакнути представници привредног и политичког живота Скопља: за председника Јанићије Красојевић помоћник Бана Вардарске бановине, за првог потпредседника арх. Јосиф Михаиловић, председник Општине града Скопља, за другог потпредседника Љуба Љубисављевић, индустријалац, за благајника Драги Хаџи Патроногић, извозник, за чланове Таса Тасић, индустријалац, Јован Поповић, књижар, Владан Богдановић, хотелијер, Бошко Жерајић, индустријалац, Аранђел Станковић, фотограф и за секретара Чеда Тодоровић, учитељ. Главни задатак поменутог одбора било је прикупљање средстава за подизање Дечијег дома у Скопљу. У ту сврху издата је и пропагандна разгледница са рачуном за уплату средстава, за његову изградњу и дистрибуирана широм земље. Члан Одбора, Љуба Љубисављевић донирао је своје земљиште у делу града познатом под именом „Буњаковац“ (име добило по адвокату Томи Буњи), у новом делу Скопља, недалеко од градског парка „Идадија“. Земљиште је имало површину од 2000 метара квадратних, и чија је врдност била ондашњих 90.000 динара, поставши тиме и први велики приложник – донатор. Након тога уследиле су нова материјална даривања, па је тако Министарство просвете и црквених дела одвојило 250.000 динара из свог буџета, бан Живојин Лазић је издвојио 350.000 динара из буџета Вардарске бановине, а Градско поглаварство Општине града Скопља, иницијативом арх. Јосифа Михаиловића, члана одбора, издвојило је 200.000 динара свог новца. Такође су и синови покојног трговца из Ниша, Михаила Коцића, приложили 20.000 динара и тиме уписали и свог оца у списак великих добротвора Дечијег дома. Након ове велике и брзе акције прикупљања средстава, изградња Дечјег дома у Скопљу могла је почети.

Полагање темеља „Дечјег дома Краља Александра Првог“ у Скопљу 1932. године

Уочи Видовдана, 26. јуна 1932. године свечано је обележен почетак радова. Изградња Дечјег дома, пројектованог по угледу на тада најмодерније европске интернате, коштала је око 2,5 милиона југословенских динара, што је била огромна сума. Самом свечаном чину освећења темеља присуствовале су високе званице, представници верског, политичко – управног, привредног, војног, научно – просветног и културно – уметничког живота Скопља, Вардарске бановине, па и саме Краљевине Југославије: изасланих Њ. В. Краља Радован Обрдовић, дивизијски ђенерал; декан скопљанског Филозофског факултета, др Радослав Грујић; директор Финансијске дирекције из Скопља, Димитрије Беговић; управник града Мирко Хаџић; директори средњих и стручних школа, професори Универзитета (факултета) и осталих школа из Скопља, представнице женских друштава, као и делегто осталих националних, културних и витешко – спортских друштава. Свечано освећење предводио је митрополит скопљански г. Јосиф (Цијовић), са бројним свештенством митрополије, док је литургијско појање, али и целодневни свечани чин, употпунило присуство најстаријег српског певачког друштва у Скопљу, „Вардара“ (осн. 1908. г.). краљу Александру Карађорђевићу:

„Његовом Величанству Краљу Југосалвије Александру Првом

У часу када се поставља камен темељац Дечијем дому „Краља Александра Првог“ упићујемо своме љубљеном и витешком Краљу дубоку захвалност за вазда очинско старање око културног развитка Јужне Србије и у дубокој поданичкој оданости кличемо:

Да живи Његово Величанство Краљ Александар Први, Да живи Његов узвишени дом!“

Тиме је и свечано дато име будућег Дечјег дома у  Скопљу, у част и захвалност суверена краљевине Југославије, команданта српске краљевске војске у ратовима за ослобођење и уједињење 1912 – 1918.

Сaм пројекат Дечјег дома израдио је чувени архитекта и каснији академик Бранислав Којић. Заједно са својом супругом Даницом, такође архитектом, пројектовали су још неколико значајних архитектонских дела у Скопљу, дајући немерљив допринос његовом европеизирању и претварању у град достојан значаја који је придаван у тадашњој Краљевини Југославији, као седиште Вардарске бановине, али и са јасном свешћу славне српске прошлости, од посебног значаја за доба средњовековног полета у доба српске династије Немањића и њихових рођака (Мрњавчевића и Бранковића). Тако брачни пар Којић, на конкурсу Општине града Скопља, којим је председавао чувени арх. Јосиф Михаиловић (1887 – 1941),  побеђују са Урбанистичким и архитектонским решењем за „Трг ослобођења“ у Скопљу (1930, конкурсни пројекат, Б. Којић, Д. Којић), данас простор тзв. „Жена Парк“ испред палате Банске управе (данас Народне Скупштине / Собрања) у Скопљу. У истом националном стилу, са утицајима арт декоа и модерне пројектован је и „Студентски дом краља Петра Првог Великог Ослободиоца“ у Скопљу (1930, Б. Којић, Д. Којић), а чија изградња је званично започета септембра идуће 1931. године, током свечане прославе 10. годишњице Филозофског факултета. Непосредно пре изградње Студентског и Дечијег дома у Скопљу, на брду Водно, изнад Скопља, у близини некадашњег села Горње Водно, саграђено је 1932. годне и Дечије одмаралиште, које је поседовало павиљон  за смештај 35 – 40 деце, кухињу, трпезарију и помоћне објекте. Овај комплекс Дечијег одмаралишта и даље постоји, али је у врло лошем стању и запуштен, на путу од Средњег Водна, на 2 км од самог врха – Крстовара.

Oсвећење „Дечјег дома Краља Александра Првог“ у Скопљу 13. децембра 1934. године

Краљ Александар није доживео да дочека освећење дома чије име је носио. Убијен је од стране терориста, мучки и кукавички, 9. октобра 1934. Године у Марсељу, уз француског министра инострабних дела Луја Бартуа, као прва жртва нацизма и фашизма у међуратној Европи.

Сам чин освећења и усељења новог „Дечјег дома Краља Александра Првог“ у Скопљу обављен је 13. децембра 1934. године, на дан св. Андрије Првозваног, заштитника Југословенског краљевског дома Карађорђевића. Чину је присуствовало многобројно грађанство, пријатељи школске омладине, као и највиши представници цивилних и војних власти, верских заједница и просветних установа и удружења. У самом свечаном холу – аули дома, откривена је спомен плоча краљу Александру Карађорђевићу, док су на другим мермерним плочама урезана имена осталих добротвора. Од спомен  клинаца свих прилагача, који су клинци израђени у облику штита и на којима су урезана имена прилагача, исписане су речи у дужини од 3 метра: „Чувајте ми Југославију!“. Домаћин приликом свечаности отварања Дечјег дома био је Јован Алексић, члан Управног одбора. Митрополит скопљански Јосиф, извршио је славски обред и пресекао Колач. Уочи самог отварања Дома, Њ. В. Краљ Петар II даровао је Славу на дан Светог Андреје Првозваног, Крсног имена Дома Карађорђевића, чиме је и она постала Крсна Слава „Дечјег дома Краља Александра Првог“ у Скопљу.

На крају свечаности отварања, послато је писмо суверену краљу Петру Другом Карађорђевићу, следеће садржине:

„С освећења Дечјег дома Краља Александра Првог и са прославе домског Крсног имена Светог Андрије Првозваног, слободно смо да Вашем величанству и овим путем изразимо своју оданост и верност и поданичку љубав. Да живи Ваше Величанство! Да живи Њ. В. Краљица Мати! Да живи Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле! Слава Витешком Краљу Александру Ујединитељу!.

 Претседник управног савета

Бранко Секулић

Управник, Чеда Тодоровић“

Том приликом свечани поздравни телеграми упућени су и Њ.В. Краљици Мајци, Њ. Св. Патријарху и министрима унутрашњих послова и просвете.

Ни камен на камену није остао…

 Овај архитектонски бисер старог грађанског Скопља, доживео је судбину државе и патрона чије име је носио. „Убијен“ је и срушен, те неповратно изгубљен, у годинама ратова, земљотреса и нових „урбанизација“, са примесом „катарзе“ свих објеката који су подсећали на „заостало и угњетавачко доба“. Дом се налазио у тадашњој улици „Ђенерала Ковачевића“, на месту на коме се данас налазе објекти Архитектонског факултета и О.Ш. „Коле Неделковски“, у близини зелене пијаце „Буњаковац“. Остаје нам лепо сећање на Старо Скопље, време и људе који су бар покушали да од Царског града направе оно што ни данас није – метрополу у којој је лепо и пријатно живети и остати. Остају пожутеле слике и сиво магловито децембарско небо.

У Скопљу, 02. јануара 2022. године,

на дан Св. Игњатија Богоносца,

Милош Стојковић,

Српски културно – информативни центар СПОНА

 

Извори:

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00043_19341214|page:8|query:%D1%83%20%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D1%83%20%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B8%20%D0%B4%D0%BE%D0%BC

https://daily.mk/what/47067/arhitektonskiot-fakultet-bil-detski-dom-kral-aleksandar

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА