Изложбу „Сељак у карикатури ’Јежа’ 1935–1990”, аутора др Татјане Микулић, посетиоци Етнографског музеја у Београду моћи ће да погледају од данас, при чему ће данашње отварање, у складу с важећим епидемиолошким мерама које подразумевају ограничен број посетилаца, моћи да се прати уживо на„ Јутјуб” каналу музеја од 13 сати.
Поставка публици нуди носталгично подсећање на године у којима су сатира и хумор обликовали југословенску стварност, а „Јеж” је, као водећи сатирични часопис на југословенском простору, низ деценија, заједно с њему сродним загребачким „Керемпухом”, љубљанском „Павлихом” и сарајевским „Чичком”, креирао и диктирао „пулс” забавне штампе.
У периоду од 1935. до 1990. године објављено је 2.650 бројева са 1.075 карикатура сељака – једног од главних ликова овог часописа, а на овој изложби представљен је само њихов мањи део на којима се сељак на специфичан начин освртао на друштвено-политичка збивања у земљи и свету.
Приказане карикатуре распоређене су у четири целине. У првој је предратни период током кога сељак исмева свој тежак живот, решава националне проблеме у краљевини и стрепи од ратних претњи, а другу чине послератне године, које је сељак обележио као јунак пун елана, учесник социјалистичке обнове и изградње земље. Трећи сегмент је„златно доба”, када у карикатури доминирају ведрије теме из свакодневице, сељакова опсесија судницама и кафанама, склоност пијачним преварама, док велику непознаницу за сељака представља убрзана модернизација југословенског друштва, да би у четвртој у фокусу била криза која се у последњој посматраној деценији огледа у суморним и тешким карикатурама које су рефлектовале економску и политичку кризу.
Како истичу из музеја, поставка истиче значај карикатуре као сажете визуелне форме изражавања. Указује на њен теоријско-методолошки потенцијал као извора истраживања, нарочито у културолошкимпроучавањима феномена одевања. Она је, уједно, и омаж „Ошишаном јежу” који је од свог првог броја објављеног 1935. године био и остао најзначајнији сатирични лист на овим просторима.
