Пословно удружење „Житоунија” упутило је предлог да Србија покрене иницијативу пред владама Северне Македоније и Босне и Херцеговине да укину своје прописе који регулишу обавезу стављања евиденционих маркица за брашно за људску исхрану.
У образложењу се наводи да су извозници брашна из Србије у претходном периоду имали изузетно негативна искуства с Македонијом и да је обавеза стављања маркица за брашно приликом извоза у ту земљу често злоупотребљавана и претварала се у озбиљну нецаринску баријеру. Непосредан резултат тога био је отежан и успорен извоз и стварање непотребних трошкова.
Иначе, годишњи извоз брашна у Северну Македонију у просеку износи око 45.000 тона, наводи „Политика“, а та земља је највећи купац брашна из Србије.
– Иако је са Владом Македоније још 2018. договорено да ће ове маркице бити укинуте, то до данас није урађено – кажу у „Житоунији” и додају да у случају Босне и Херцеговине, где се годишње извезе око 40.000 тона брашна, наши извозници такође имају обавезу да стављају маркице. Проблем је то што оне по димензијама и квалитету папира не одговарају апаратима за аутоматско лепљење тако да морају ручно да се постављају, што изискује ангажовање доданих радника и проузрокује знатне непотребне трошкове. Подсећају такође да је Србија своје прописе о стављању маркица за брашно укинула још 31. децембра 2018. године, што је у складу са прописима ЕУ, која не признаје коришћење маркица за брашно као вид контроле тржишта.
– Имајући све ово у виду, предлажемо да Влада Србије званичним путем поднесе иницијативу владама ове две државе да у циљу унапређења међусобне трговине брашном, елиминисања непотребних трошкова и прилагођавања прописима ЕУ, укину своје прописе о обавези стављања евиденционих маркица – наводи се у саопштењу достављеном „Политици”.
Ово удружење подсећа и да је Европска унија објавила економски и инвестициони план за западни Балкан, чији је приоритет боље повезивање економија западног Балкана – унутар региона и са ЕУ. Тежња је приближавање региона јединственом тржишту ЕУ, док државе западног Балкана треба да развију заједничко тржиште као одскочну даску за ближу интеграцију, и то већ пре него што приступе унији. Према студији Светске банке, таква појачана тржишна интеграција западног Балкана могла би региону да донесе додатних 6,7 одсто БДП-а. Један од основних циљева овог програма јесте да се ослободи неискоришћени економски потенцијал региона.
Удружење „Житоунија” истиче да је досадашње функционисање регионалног тржишта брашна и многих других производа делимично последица недоречености и неефикасности ЦЕФТА споразума. Највећи број спорова управо се водио око наметања нецаринских баријера.
Због тога ће у оквиру у оквиру овог плана и у циљу разматрања могућности повећања трговине између ЕУ и региона, посебна пажња бити посвећена анализи и решавању нецаринских баријера и уклањању техничких препрека у трговини. Тиме би истовремено били обезбеђени једнаки услови за све актере на тржишту. Циљ је олакшана трговина пољопривредним производима у складу са санитарним и фитосанитарним захтевима ЕУ путем интегрисаног система управљања.
