међународни научни скуп краљ Милутин и доба палеолога

У част обележавања 700 година од смрти српског краља Стефана Уроша II Милутина Немањића, а у својству коорганизатора, члана Организационог одбора и формалног домаћина, Српски културно информативни центар СПОНА на празник Св. Вмч. Теодора Стратилата и Светога Саве II, архиепископа српког, са великим поносом објављује ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ на међународном научном скупу „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“. Научни скуп под Благословом Светог синода Српске православне цркве и Светог синода Православне охридске архиепископије, биће одржан у Скопљуод 24 – 26. октобра 2021. године:

Поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action 19131, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, организују међународни интердисциплинарни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе, од 24. до 26. октобра у Скопљу.

Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога

Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе окупљају се значајни мајстори, најбољи  у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну  снагу  ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у  српском  и  ромејском културном контексту.

Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога

Отуда, научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено- политичким условима.

Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога

Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку. Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба. На скупу очекујемо учешће историчара, историчара уметности и архитектуре, историчара и теоретичара књижевности, теолога, као и осталих научно опредељених историографа који би афирмисали нове перспективе сагледавања односа краља Милутина са династијом Палеолога.

Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога

Рок за пријављивање тема са сажетком од 300 до 500 речи је 6. мај 2021. на адресу:

kingmilutinconference@gmail.com

Излагања су ограничена на 20 минута. Званични језици научног скупа су српски и енглески.

Међународни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога

Књига сажетака биће објављена пре научног скупа, а тематски зборник после скупа. Стручне радове написане  у складу са Упутствима за приређивање радова, неопходно је послати најкасније 31. јануара 2022.

Очекујемо Ваше радове и надамо се сусрету са Вама у Скопљу. У случају евентуалне спречености да због епидемиолошких околности скуп организујемо уживо, конференција ће бити одржана онлајн о чему ћемо учеснике благовремено обавестити.

У име Организационог одбора

др Јасмина С. Ћирић, доцент

Универзитет у Крагујевцу Филолошко-уметнички факултет

Одсек за примењену и ликовну уметност

УЧЕСНИЦИ:

Пленарни говорници конференције

др Срђан Пириватрић, Византолошки институт, САНУ, (Србија)

др Милан С. Димитријевић, Астрономска опсерваторија у Београду (Србија)

др Марија Алесија Роси, Принстон Универзитет (САД)

Међународни научни одбор

др Милан С. Димитријевић, Астрономска опсерваторија у Београду (Србија)

др Горан Максимовић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет (Србија)

др Сања Пајић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет, (Србија)

др Србољуб Убипариповић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет (Србија)

др Катарина Митровић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет (Србија)

др Миљан Милкић, Институт за стратегијска истраживања , Србија

др Јасмина С. Ћирић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет (Србија)

др Александра Колаковић, Институт за политичке студије, Београд, Србија

др Николета Изар, Универзитет у Копенхагену (Данска)

др Пасхалис Андрудис, Аристотел Универзитет у Солуну, Грчка

др Антје Боселман Рукби, Јустус Либиг Универзитет у Гисену (Немачка)

др Јелена Богдановић, Државни Универзитет у Ајови (САД)

др Светлана Маљцева, Санктпетербуршки државни универзитет (Русија)

др Асну Билбин Јалџин, Истанбул Универзитет (Турска)

др Марија Алесија Роси, Принстон Универзитет (САД)

др Ивана Јевтић, Коч Универзитет (Турска)

др Елмедина Дурановић, Институт за хисторију у Сарајеву (БиХ)

др Ангелики Папагеоргиу,  Национални Универзитет у Атини (Грчка)

др Ана Адашинскаја, Нови европски колеџ, Букурешт (Румунија)

др Јасминка Кузмановска, Институт за националну историју, Скопље (Северна Македонија)

др Андриани Георгиу, Отворени Универзитет у Никозији (Кипар)

др Тасија Либер, Универзитет у Мајнцу (Немачка)

Епископ стобијски др Давид (Нинов), Српска Православна Црква (Православна охридска архиепископија)

Организациони одбор

др Јасмина С. Ћирић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет (Србија)

др Сања Пајић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко – уметнички факултет, (Србија)

др Србољуб Убипариповић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет (Србија)

др Ивана Јевтић, Коч Универзитет (Турска)

др Ана Адашинскаја, Нови европски колеџ, Букурешт (Румунија)

Наташа  Станчић, Српски културно – информативни центар СПОНА, Скопље (Северна Македонија)

Милош Стојковић, М.А., Српски културно – информативни центар СПОНА, Скопље (Северна Македонија)