Једина спомен-плоча са именима српских војника изгинулих у Албанији, током балканских и Првог светског рата, оронула и готово нечитљива, великим трудом појединаца, враћена је прво у Црну Гору, па у Србију, да би се урадила реплика која је потом постављена на гроб тих јунака у Тирани. То је једино место где се одаје почаст страдалницима за спас отаџбине.
Првобитно је мермерна плоча са именима осамдесет војника, прекобројног пешадијског пука Моравске бригаде изгинулих и умрлих 1912. и 1913. године, била утиснута у зид капеле на православном гробљу у Тирани, где је било још 300 безимених хумки Срба страдалих током повлачења преко Албаније.
Касније је читаво гробље измештено, део земних остатака пренет и подигнут споменик на коме јe плоча стајала до деведесетих година прошлог века. Тада је пренета у Подгорицу и заборављена.
“Једини споменички траг српском војнику на простору Албаније. Не постоји више ниједан траг. Радомир Станић, наш познати стручњак за чување споменичких комплекса, направио је допис Горњем Милановцу и замолио Таковце да нађу ту плочу, да је сачувају и ураде реплику која би се, када се стекну услови, вратила у Тирану”, наводи Драган Павловић из Туристичког центра Коштунићи.
Тако је и урађено. Драган је упорним трагањем по депоима подгоричког музеја нашао плочу, готово невидљивих натписа. Конзерваторским техникама имена су дешифрована и реплика урађена.
“Стари милановачки каменорезац Јовановић је урадио реплику, јер је његов стриц, пронашао га је на овој плочи, и он је са својим сином донирао ту плочу, као нови споменички запис. Склони смо, не забораву, него се трудимо да заборавимо. А заборавити се не може. Нису таковски јунаци ни заслужили да буду заборављени. А захваљујући овој плочи, многе породице су сазнале где су скончали њихови најмилији. У Музеју сувоборске битке чува се и све што подсећа на албанску голготу”, наводи Павловић.
Данијела Дамљановић Лазовић из Туристичког центра Коштунићи истиче да је доста људи из тог краја учествовало у албанској голготи и страдањима.
“То се овде чува, ту су албанске споменице, писма, дописне карте и остали експонати. Има ту људи који препознају своје рођаке и претке”, наводи она.
Реплика плоче је постављена на споменик и тако је у Тирани остао да траје бар један запис, један траг, о јунацима који су борећи се за своју земљу заувек остали у туђини.
Преузето са сајта РТС-а
