Спремали смо се за путовање и фестивал фолклора у Охриду, вежбали смо и увежбали. У вечерњим сатима, 19. маја, кренули смо ка Северној Македонији, у град Охрид. Добро расположени, уз песму и смех, путовали смо пуних 12 сати и у зору стигли на Охридско језеро. Кад је пред нама пукло огромно водено плаветнило имали смо утисак да смо на мору. Мене је подсетило на Далмацију, Бококоторски залив, на Хању на Криту, само не на слатководно језеро.
Сваке године на Тргу Светог Климента одржава се међународни дан фолклора, а ове године 17. пут, под називом Фестивалски дани у Охриду, одржан је од 20. до 24. маја. Фестивал је окупио фолклорне групе различитог узраста, од деце, преко јуниора, до сениора, који су дошли из разних крајева: Фолклорни ансамбл „Етнос” из Скопља, КУД „Јелече” из Новог Београда, КУД „Јелса” из Јелсе у Хрватској, Српско културно друштво „Марибор” из Марибора, КУД „Никола Тесла” из Обреновца, као и фолклораши из Турске и музички ансамбл из Пољске – мажореткиње и блех-музика.
Ветерани „Јелечета” извели су у програму две кореографије – староградске и влашке игре. У вечерњим сатима на позорници на тргу и обали, уз присуство многих гостију, програм је испраћен аплаузима и одушевљењем. Пре програма учесници су прошетали градом носећи заставе својих држава и транспаренте са именима учесника, а туристи и мештани су их поздрављали и фотографисали.
Наредног дана с водичем, госпођом Јулијом, уз њену пригодну причу, обишли смо цркве у граду – Св. Климент, Св. Софија, Св. Јован Претеча, Св. Петка – и на крају се попели до Самуилове пећине, а успут и до римског амфитеатра.
Сутрадан смо се провозали бродом до Цркве Св. Наума у ушћа Црног Дрима у језеро, а обишли смо и етно-село са сојеницама и музејским експонатима у кућицама прављеним од прућа и блата, такозваним чатмарицама. На улазу у метох дочекала нас је скулптура Св. Наума изрезбарена у ораховини, с кореном у земљи и погледом свеца у правцу Охрида. У цркви и око ње окупио се велики број туриста, али и мноштво верника, болесника с вером у исцељење, а многи су тврдили да наслоњени на гроб свеца чују откуцаје његовог срца. Место је пуно лепоте, и духовне и природне, има људи из целог света, и верујућих и радозналих. А испод брда и светилишта тече хладни Црни Дрим из широког корита се уливајући у језеро.
У повратку бродом ка граду Охриду уживали смо у сунчаном дану и прослави – славила се веридба момка и девојке, српског порекла, из Марибора, који су везу започели пре пет година, у културно-уметничком друштву. Све је личило на праву србијанску свадбу: сви су играли ужичко коло и чачак и певали србијанске „народњаке”. Славље се наставило и после вечере, у ресторанима с музиком, а највише на Биљаниним изворима.
Град Охрид и његове знаменитости остаће нам у сећању. То је град културе, православне писмености, лепоте и чистоте воде и неба, град гостопримства и љубави, широке душе и великог срца. Лепота на југоистоку Северне Македоније.
Мирослав М. Маринковић, (Политика)
учитељ и педагог у пензији, КУД „Јелече”, Нови Београд
