Ове године обележава се 110 година од подизања православног саборног храма посвећеног Светом цару Константину и царици Јелени, познатог и као вождовачка црква.

Ова београдска црква, која се налази у Улици Јове Илића 123 на Вождовцу, сазидана је 1911. године и има врло богату и занимљиву историју. Подигнута је у старом београдском предграђу познатом као Вождово предграђе, које је назив добило још 1903, након што је на престо дошао краљ Петар Први Карађорђевић. Током 1806. године, вожд Карађорђе је на овом месту логоровао са својим устаницима, окупљао војску и управо одавде полазио у Београдску тврђаву приликом њеног освајања. Храм је страдао у периоду од 1912. до 1919. године, али је обновљен 1926. године. Обновом је руководио архитекта и универзитетски професор Драгомир Тадић, који је израдио скицу нове цркве јер је претходна била мала и није могла да задовољи потребе парохијана. Радови на новој цркви завршени су 1. децембра 1970. године.

Посебно је занимљива чињеница да је цркву живописао академски сликар Милић од Мачве, по благослову патријарха Германа. Историчари уметности описали су овај живопис као „увод у ренесансу”, имајући у виду да су Милићеве фигуре биле ослобођене утицаја било каквог шематизма те традиционалног иконописа. Живопис парохијског дома осликао је Војислав Луковић, дипломирани сликар из Београда, а на стогодишњицу храма, 2011. године, освештао га је Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

У овој београдској цркви налази се икона Светог Василија Острошког (чији се празник у вождовачкој цркви слави од 1960. године, и то по благослову патријарха Германа), испод које је положен и омофор (најважнија архијерејска одежда) Светог Василија, који је на светитељевим моштима стајао 40 година. Црквена слава овог храма је Крстовдан, јер чува велику светињу ‒ честицу часног и животворног крста која је уграђена у повећи крст. Управо је патријарх Герман након обиласка Свете земље, током страсне седмице и Ускрса 1959. године, даривао вождовачку цркву овом драгоценошћу. Поред ових, храм поседује и друге значајне црквене предмете и богослужбене књиге од вредности и заслужује да се на њега скрене пажња, нарочито у години његовог значајног јубилеја.

Др Ана Стјеља (Политика)