То што никако не могу да објасним је чињеница да су југоносталгични и они који се уопште и не сећају Југославије, рођени у времену распада и хаоса.

Иако јој није први пут да наступа у Загребу, некадашња дива југословенске естраде – Лепа Брена, је узбуркала хрватску јавност са њеним гала наступом који се одржао прошлог викенда.

Испред препуних трибина, за којих се тражила карта више, Фикрета Јахић је отпевала своје велике хитове први пут испеване пре 30 година, а придружена хиљадама грла извела је и нумеру „Југословенка“.

На социјалним мрежама била су објављена видеа њеног перформанса, баш у тренутку кад пева стихове посвећене „очима као море Јадранско и коси као класје панонско“, а у гласу је придружује хрватска публика.

Немам никакву намеру да говорим о музичком значењу Брене и музику коју изводи, јер је мој музички укус километрима далеко, оно што ми је интересантно око њеног задњег концерта је ентузијазам њених фанова, који су дочекали гошћу срцима препуних југоносталгије.

У Загребу, али и у другим местима Хрватске, Југославија је била убијена. Тачно је да је распад некадашње федерације започео оружаним сукобом у Словенији, каде је било и жртава у размени ватре између словеначке територијалне одбране и припадника Југословенске народне армије. Али, то што се десило у Хрватској је запечатило судбину земље.

Смрт Југославије је почела са парламентарним изборима у хрватским градовима и селима, на којима је победу понела Хрватска демократска заједница. Политичка партија, формирана и вођена од проверених комуниста и високих функционера заједничке државе који су преко ноћи пресвукли националне дресове. Нова власт је донела и нови Устав републике, са којим је Србима у Хрватској избрисана државотворност. „Хрватска Хрватима“ је било мото промена које ће донети толико много нових ствари. Након тога следили су инциденти, тучњаве, веће тучњаве, размена ватре, интервенција полиције, а након тога и армије. На крају је то прерасло у крвави рат. Десио се Вуковар, где је један град био збрисан под опсадом ЈНА, а након тога и злочин код Овчара. Насиље је завршено неколико година касније са такозваном „Олујом“, али је Југославија већ одавно била мртва.

Пре неколико година, шира јавност је била шокирана фактима изнесеним од професора са Универзитета у Загребу, Дејана Јовића, који је по први пут у јавности изнео резултате анкете, спроведене од тадашње хрватске власти. Само 17 процената од грађана Хрватске је прижељкивало независност републике. Остатак испитаника су се позитивно изјаснили да желе да остану у федерацији. Интересантно је што је ова анкета направљена само један месец пре почетка ратних деловања у Славонији, Далмацији и Крајини. Професор тврди да Хрватска никада не би постала независна уколико нису почела ратна дејства.

Југоносталгија је тренд међу људима у свим земљама, које су никле на руинама некадашње земље. Тешко да би „Југословенка“ преживела зуб времена уколико се неким чудом Југославија није распала. Уметничка тежина Лепе Брене није уопште битна, јер њено присуство и њен глас, код људе враћа сећање на једно време спокоја, мира и благостања. У Загребу, стихове „Југословенке“ су певушили претставници оне велике већине која је до задњег тренутка веровала у своју земљу.

То што никако не могу да објасним је факт да су југоносталгични и они који се уопште и не сећају Југославије, рођени у време распада и хаоса.

Срђан Ивановић

Слободен печат