У мору наслова који су објављени у последње време у Србији, једна књига се по много чему издваја. То је “Капорова школица”, Александра Ђуричића. Веома значајна књига која одражава јединствену личност писца, сликара и новинара Моме Капора (1937-2010) и доноси неке непознате ствари о њему. Једна мало другачија биографија.
У књизи се налазе Капорова љубавна писма која је као студент уметности писао својој девојци Весни, а Ђуричић истиче да је „још тада откриовши лирику и поетику, знао је тада да ће једном бити Момо Капор“.
Власник издавачке куће „Вукотић медија”, која је објавила ово значајно дело, Манојло Мањо Вукотић истиче да не познаје „ниједну биографију шармантнију, разноврснију, драматичнију, вртоглавију од животног пута Капора”.
Мањо каже да је Капор „најбеоградскији писац, чудо талента, саткано од финоће и племенитости, принц шарма и смеха, одгајивач звучних речи…”.
Капор је написао двадесетак радио и телевизијских драма, неколико филмских сценарија, хиљаде новинарских текстова, био политички забрањен и остао без посла.
– Написао је 50 књига и „проглашавао се као лак писац, али је био тежак вагонима штампаних страница“ – подвукао је Вукотић.
У књизи се налазе и Капорове сликарске пустоловине, а посебно је поглавље је и оно, како аутор каже, о човеку који је имао апсолутни слух за пријатељство и дружио се са Данилом Кишом, Зуком Џумхуром, Либером Марконијем, Ољом Ивањицки, Матијом Бећковићем, Видом Огњеновићем, Михизом, Игором Мандићем, Арсеном Дедићем и свим људима који су палили светиљке и лампионе у овој балканској кафани.
Ова књига је и својеврсни хедонистички мени, где се авантуре из кафана београдске Чубуре преплићу са онима са Менхетна и где се уместо десерта служи исконско уживање.
Капор је много писао о себи, црпео је из својих искустава, његова аутобиографија „Исповести“ је један од бисера српске писане речи овог жанра, али ево први пут се објављује његова права биографија која се гута као добар колач после ручка или дигестив после вечере.
“Капорову школицу” СПОНА топло препоручује за консумацију!
