На иницијативу париске установе „Кућа Европе и Истока“ (Maison D’Europe et d’Orient), а уз подршку Француског националног центра за књигу, Министарства културе Македоније и Универзитета Христ Черч у Кентербери, француски издавач „За тренутак“ (L’espace d’un instant) објавио је избор од једанаест есеја македонског писца Горана Стефановског под насловом Похвала обрнутом (Éloge du contraire).
Избор есеја је урадио универзитетски професор Иван Додовски, који је и аутор предговора, а превод на француски језик је дело Марије Бежановске. Издање садржи и посебну рецензију о Горану Стефановском универзитетске професорке Фросе Пејоске-Бушеро.
Како наводи Иван Додовски у предговору књиге, „ово француско издање је јединствено по томе што садржи одабране есејистичке текстове (углавном у форми беседе или јавног излагања) објављене засебно, у последње две деценије” живота Горана Стефановског.
„То је период када се окреће размишљању о европском цивилизацијском простору из перспективе свог претходног стваралачког искуства у македонском, југословенском и постјугословенском контексту.
„Свет идеја из драма Горана Стефановског”, истиче Додовски у предговору, „неминовно је присутан у његовим есејима”, који раније нису објављени ни у једној књизи. „Неки од њих су ‘погодни говори’ иако у њима нема ничег клишеа погодности. … Публика којој су ова обраћања упућена је углавном западноевропска. Изузетак су приступачна беседа ‘Наша прича’, изговорена у Скопљу поводом пријема Горана Стефановског за дописног члана Македонске академије наука и уметности, и есеј ‘Похвала преокрета’, који је својеврсни тестаментарни текст написан у позадини драматичних политичких превирања и унутрашњих друштвених сукоба у Македонији 2015. године.
Сви ови лајтмотивски есеји се међусобно прожимају, изграђујући хипертекст о идентитету као кључном, егзистенцијалном топосу Горана Стефановског. Ко сам ја, ко смо ми? Ко је други, ко су остали? Како превазићи стереотипе, омогућавајући културни увид унутар европског цивилизацијског простора? Горан Стефановски сматра да се до одговора на ова питања може доћи кроз деконструкцију супротстављене имагологије Исток-Запад“, закључује Додовски.
Важност дискурса Горана Стефановског, како истиче француски издавач, састоји се у томе што су „његова запажања и размишљања изведена са позиције ’путујућег изгнаника’ и у њима се сусрећемо са Кафком, Тинтином и Доналдом Даком кроз које се критикујеу унутрашње поделе у Европи, које прете да је претворе у дистопијски простор“.
Горан Стефановски (1952-2018) најафирмираније име савремене македонске драме и аутор импресивног опуса од 28 драма, шест сценских адаптација и неколико сценарија за ТВ драме и филмове. Оснивач је Катедре за драму на Факултету драмских уметности у Скопљу, где је предавао до 1998. године. Затим је радио на Шведском институту за драмску уметност у Стокхолму, Универзитету Кент и Универзитету Крист Черч у Кентерберију.
